У вину је зарада

Да ли би Србија поново могла да постане један од најпознатијих произвођача вина? До почетка бербе грожђа остало је око месец дана, али винари већ задовољно трљају руке. Прошле године странцима смо продали вина за 20 милиона долара, два пута више него 2011. године.

На истој географској ширини као француски Бордо, Србија је у свету вина дуже од века и по. У доба аустроугарске монархије кажу да се цена вина на бечком двору одређивала на основу рода вршачких винограда. Волели су и Немци да пију вино из социјалистичке Југославије. А онда су дошле санкције и приватизација.

"Мислим да је јако лоше урађена приватизација као и осталих пољопривредних комапнија.У то време су хазардери долазили у привреду, посевно виноградарство распродали залихе као скидање кајмака", каже Милан Простран из Привредне коморе Србије.

Сада је под виновом лозом пет пута мање земље него осамдесетих, 20 хиљада хектара. Опстало је само неколико великих произвођача али су се појавили нови винари са засадима мањим од 100 хектара. Они кажу, уз добру рекламу, успех је сигуран.

Произвођач вина Божидар Александровић каже да су чула светских потрошача су већ засићена шпанским португалским и другим винима и тражи се нешто ново.

"Србија и спрска вина са заједничким наступом могу да скрену пажњу на себе, јер оно што ми имамо поднебље климатске услове да наша вина добро миришу и имају добру структуру што се данас јако јако цени", каже Александровић.

Са 7,2 милиона евра зараде од вина 2006. године, прошле године Србија је повећала извоз на 16,4 милиона евра и доспела на 39. место на листи највећих извозника вина. Тик уз Црну Гору, а испред Хрватске Словеније, Босне и Херцеговине.

"Србија би бар могла да се врати за 10 места више. Верујем да ће се инвестиције догодити да ћемо наћи начин да сачувамо аутохтоне своје врсте вина и да будемо модерни да гајимо најквалитетније врсте вина", каже Простран.

Александар Грунауер из Немачке организација ГИЗ каже да мора да има квалитет нарочито ако желите да продате на страном тржишту где се не гледа само етикета већ шта је унутра.

"Друга свар битно је заштита географског порекла, то аутоматски значи можете више да тражите за ваше вино", наводи Грунауер.

Поред подстицаја за подизање винограда, Министарство пољопривреде је произвођачима грожђа и вина омогућило бесплатан упис у Виноградарски регистар и контролу производње вина у систему географског порекла.

У 2012. години је кажу извезено два и по пута више вина него претходне године, а главно тржиште су Европска унија, комшије из Цефта региона и Русија с којима имамо уговоре о бесцаринском извозу вина.