Српски ајвар са бриселским печатом

У Србији су именом порекла или географском ознаком на националном нивоу до сада заштићена 33 пољопривредна и прехрамбена производа. Међутим, о томе како да се они заштите и на тржишту ЕУ тек ће морати да се преговора када почну преговори са Унијом.

Хрвати су у току преговора имали проблеме са Италијом око коришћења имена "прошек" за вино, а чекају одлуку Европске комисије чија је Крањска кобасица, па се поставља питање да ли ће се и Србија суочити са сличним проблемом.

Постоји словеначки, аустријски, али Лесковчани верују да је баш њихов ајвар најукуснији и да му нема равног. Заштитили су га у Србији, али држава тек треба да убеди Брисел да заслужује да добије и европску ознаку српског географског порекла.

Гордана Петровић из удружења "Лесковачки ајвар" каже да не зна шта би ту могло да се промени, ајвар је, како каже, изузетног квалитета, а резултати то и показују.

"Слали смо у неколико земља европских узорке и имамо повратне информације да је изузетно доброг квалитета и укуса и да задовољава њихове потребе", каже Петровић.

Ознака географског порекла гарант је квалитета, значи и већу тржишну вредност и то да нико други не може производити робу идентичног назива. Са планинских пашњака златарског краја годишње стиже више од 400 тона сира, такође заштићеног у земљи.

Да би овај сир са жељеном ознаком дошао до европских полица потребно је уједначавање уситњене производње - иста паковања, квалитет, укус, мирис.

Помоћник министра пољопривреде Ненад Катанић каже да овог тренутка проблем представља обим производње.

"Количине одређених производа са којима располажемо представљају ограничавајућу околност да бисмо ми због цене регистрације у перспективи могли да изађемо на тржиште ЕУ", каже Катанић.

Оно што нас на тржишту може дочекати јесте да нека друга држава претендује на исти производ. Проблем са шљивовицом коју је Чешка заштитила пре шест година, решен је додавањем префикса српска.

Чија је Крањска кобасица - о томе годинама не могу да се договоре Хрватска и Словенија. Улог Хрвата није бежначајан - годишња производња крањске кобасице већа је од 10 милиона евра.

Дмитар Половина из Словеначке привредне коморе каже да се крањска кобасица  производи од 19. века у Крању и да се Словенија бори аргументима да докаже да је то аутентичан словеначки производ.

Поставља се питање како да Србија не дође у сличну ситуацију.

"Морате да имате и поткрепљено све доказима, да вас подсетим да је футошки купус био, да су могли у 19. веку да плаћају порез држави Србији путем робе, колико је то био познат продукт, али ако га не заштитите, ако будете аљкави, нећете то добити", каже Половина.

Процес заштите траје до пет година. Највише регистрованих производа у ЕУ имају Италија око 250, следе Француска, Шпанија, Португал. Словенија је успела да заштити 17 производа, а Хрватска ниједан.