Добар посао и са мало земље

У Србији важи уверење да од пољопривреде могу да живе само велики произвођачи. Међутим, искуство аустријских пољопривредника показује да и мања газдинства на тржишту могу да опстану, ако се добро организују и имају добру идеју. Посебно ако се баве органском производњом, која се у свету све више тражи.

На фарми Готфрида Регнера има 11 крава. Годишње дају 50 хиљада литара млека, од којих ова породица може лепо да заради. На газдинству су инсталирали и аутомат, како би потрошачи током 24 сата могли да купују млеко.

"Не сарађујем са млекарама јер ми оне нуде цену од 42 цента за литар млека, а ја га на аутомату продајем за евро. Млеко које се не прода прерађујем у сир, који зависно од врсте продајем по цени од 11 до 15 евра за килограм", рекао је Готфрид Регнер, произвођач млека и сира.

Каже да од државе и ЕУ добија око 20 хиљада евра субвенција што је трећина прихода.

Ни Лудвиг Улман не жели много да проширује производњу. Има 28 крава, једног бика и 75 телади. За изградњу објеката користио је средства из европских фондова, али каже да улазак Аустрије у Унију није имао само позитивне стране.

"Када је Аустрија ушла у ЕУ цена јунади је јако опала, а телади је било мало, па смо се са това јунади преоријентисали на производњу телетине", каже Лудвиг Улман, сточар.

Каже да су месо продавали испод цене док нису придобили купце, али да је сада другачије.

„Сваке две недеље у нашој кланици кољемо телад, а у продавници продајемо свеже месо и то директно купцима", рекао је Улман.

У Аустрији се осим органског млека и меса све више траже и органске житарице, воће и поврће. Породица Фогт овом производњом почела је да се бави пре 25 година, када је мало ко веровао да ће успети.

Интересантно је да на овом имању у производњи могу да се опробају и они који се пољопривредом иначе не баве. Овде могу да изнајме парцелу од 80-ак квадрата и да за сопствене потребе производе поврће. Услов је да се придржавају правила која важе у органској производњи, а то значи да не употребљавају пестициде и друга хемијска средства.

Линда Иван на овај начин другу годину узгаја поврће. Власници имања јој у пролеће припреме парцелу и посеју културе за које се договоре. Од маја до краја сезоне, њена породица залива башту и одржава је без корова.

"Прошле године сам покушала да израчунам да ли ми је ово јефтиније него да идем у продавницу, али то нисам успела, а и није ми толико битно. Једноставно желим да деца виде, како изгледа процес производње поврћа од момента када се оно посеје па до брања", каже Линда Иван, закупац парцеле.

"На тридесетак ари земље које издајемо, имамо 25 корисника. За то смо се одлучили, јер смо схватили да ти људи могу да нам буду реклама. Пошто раде на исти начин као и ми, могу свима да кажу да је поврће заиста органско", рекао је Франц Фогт, пољопривредник.

Добра идеја и заокружен процес производње сигуран су пут ка успеху у пољопривреди. У Србији је незагађено на стотине хиљада хектара земље, што је шанса за развој органске производње. Како се у свету производи са ознаком органик лако продају, било би добро да овдашњи произвођачи само примене оно што њихве колеге у развијеним земљама већ раде.