Недовољна подршка предузетницима

Више регистрованих, него угашених предузећа у Србији у првих шест месеци добар је знак, али не и показатељ да су услови за предузетништво побољшани. Они који започињу бизнис, капитал највише улажу у трговину и услужне делатности. Њима се из државне касе не помаже довољно, сматрају поједини економски стручњаци.

Традиција, име и локација утичу на профитабилност. Чак и страна улице одређује висину закупа и зараде, кажу предузетници. На то је још 80 -их година рачунао власник ланца седам фризерских салона у Београду, па је први салон отворио у строгом центру.

"Поред свега тога, односа са муштеријом, квалитета, наравно да је важна и локација", истиче Мирела Гњатић, фризерски салон у Београду.

У шта ће уложити новац добро је проценио Крсман Крсмановић, који се и после 30 година бави истим послом, пекарством. Нема рецепта ни цаке за мешање теста које не зна, каже, а како да прода оно што направи, за овог искусног занатлију одавно је савладана лекција.

Власник пекаре у Београду Крсман Крсмановић истиче да стално улаже или у нове технологије или у нове рецепте, у нове начине припреме, јер то мора да се прати, да се прилагоди захтевима тржишта. "Никада нисам употребљавао адитиве, то некоме може да значи нешто, некоме не, чињеница је да када се адитиви не употребљавају имате здравију храну", додаје Крсмановић.

У првих шест месеци ове године највише су отварани ресторани и покретни угоститељски објекти, кафићи, продавнице хране, пића и дувана, фризерски и козметички салони, сервиси за моторна возила. У поређењу са прошлом годином у 2013. основано је око 2400 радњи више, док их је мање угашено за око 1400.

"Можемо просто констатовати да се највећи део наше привреде бави трговином и услугама, њих чак око 80 одсто", каже Звонко Обрадовић, директор Агенције за привредне регистре.

Обрадовић сматра да ова година охрабрује и пратећи тренд она може да буде на крају године на оном преткризном нивоу који каже да се годишње оснива између 10 и 11. 000 фирми, а већ на половини године тај стандард је близу.

Осим стручног савета, будућим предузетницима за успешно пословање потребно је и образовање у тој области. Тиме треба да се позабави држава, процена је појединих стручњака.

"За наше предузетнике потребно је стабилно и подстицајно пословно окружење. Политичка и макроекономска стабилност, правна сигурност са аспекта заштите приватне својине и поштовања и испуњења уговорних обавеза" упозорава проф. др Едита Кастратовић.

Према њеним речима, скупи су кредити код пословних банака и не баш једноставне процедуре за добијање тих кредита, сложене су процедуре за добијање грађевинских дозвола и прикључака на инфраструктуру.

Они који у кризним годинама започињу самосталан бизнис осим што доприносе развоју привреде, смањују број незапослених на тржишту рада. Због тога су, кажу стручњаци, прави хероји нашег друштва.