Брефор: Отклонити препреке за пословање

Одлазећи шеф Канцеларије Светске банке у Србији, Лу Брефор изјавио је да су две најхитније и најважније мере које српска влада треба да спроведе у области економије поједностављење услова за пословање привреде и реформа јавних финансија.

Брефор је, у интервјуу Танјугу уочи одласка са чела српске канцеларије Светске банке, истакао да је отклањање препрека за рад привреде најхитнији задатак за владу.

"Треба ли да подсетим на гиљотину прописа о којој се говори годинама а још није завршена, многе мере које су донете још нису примењене и има још доста препрека за брже оснивање компанија и њихово пословање", навео је Брефор.

Подсетивши да се нова радна места отварају, пре свега, у приватном сектору, Брефор је нагласио да је потребан детаљан план активности на отклањању препрека за пословање, јер "сви знају шта треба урадити и сви се слажу око тога, али треба одредити рокове у којима ће се то урадити".

"Ако су друге земље успеле да поједноставе процедуре и регулативу и да истовремено заштите јавни интерес, то може и Србија, и нема разлога да тај процес толико дуго траје", поручио је он.

Што се тиче реформе јавних финансија, Брефор је напоменуо да су неке активности спроведене уз буџет за 2013, али се испоставило да то није довољно, па су неке додатне мере предузете уз ребаланс, што су све кораци у добром правцу, али морају да се наставе.

Како је истакао, Србија не може да настави да се ослања на позајмљена средства и међународно финансијско тржиште како би обезбедила плате и пензије и функционисање државе.

"Нека прилагођавања морају се предузети, видели смо прве кораке и они морају да се наставе. Потребно је остварити одређене уштеде, јер постављање јавних финансија и јавног дуга на одрживију путању треба да се настави", рекао је Брефор.

Акциони план за предузећа

Он је навео и да Светска банка подржава Министарство финансија и привреде у намери да заврши процес реструктурирања предузећа, јер су она већ годинама терет за економију и јавне финансије земље.

Примена акционог плана за та предузећа, који је влада усвојила, могла би да у наредних 18 месеци до две године донесе буџетске уштеде од 0,7 до 2,5 одсто бруто домаћег производа, што су велика средства, додао је Брефор.

Он је подсетио и да је зајам Светске банке од 200 милиона долара, који би могао да буде одобрен Србији за ову годину као подршка буџету, повезан са подршком коју та међународна финансијска институција жели да пружи процесу завршетка реструктурирања предузећа.

Како је навео, управа Светске банке у Вашингтону требало би да одлуку о давању кредита донесе за највише две до три недеље, на бази разговора које је економска мисија те институције имала са представницима српске владе.

"Задовољни смо акционим планом за предузећа у реструктурирању, али пошто се разговара о подршци за буџет, јасно је да пре коначне одлуке морамо бити сигурни да влада има програм макроекономске одрживости", рекао је Брефор.

Без додатног задуживања

Према његовим речима, влада не би требало да се додатно задужује код Светске банке ако се то не уради у контексту средњорочног макроекономског програма, а кључно је да се процени да ли је програм владе за наредне године довољан да се стабилизује и затим смањи јавни дуг Србије.

"Ако се то догоди, знаћемо да дајемо допринос смањењу терета, а не да га повећавамо", навео је Брефор, истичући да би кредит ишао директно у буџет и да би влада одлучивала за шта ће употребити та средства.

Оцењујући економски напредак Србије током свог мандата на челу Канцеларије Светске банке од средине 2010. године, он је нагласио да на то треба гледати избалансирано и да је урађено доста позитивних ствари, али да је потребан бржи напредак у реформама и у завршавању процеса транзиције.

Као позитивне чињенице Брефор је истакао недавну одлуку о отварању претприступних преговора са ЕУ, као и прве резултате које дају поједине инвестиције од пре неколико година, посебно у аутомобилској индустрији.

"Потребно је време да политика привлачења страних директних инвестиција у поједине секторе почне да даје резултате, а сада се то дешава", рекао је он и оценио да економска слика Србије није тако суморна као што се често извештава.

Брефор је указао на то да ће Србија у овој години, и поред веома тешког спољног окружења, имати привредни раст од два одсто, што је највише у региону, иако то и даље није довољно.

"Оно што бих волео да видим у будућности је брже деловање, и у доношењу одлука, али пре свега у јавним службама, где мора да се дела брзо. На различитим нивоима видимо да се ствари крећу у добром правцу, али не темпом који је потребан Србији да би се покренула", нагласио је он.

Саговорник Танјуга је на крају разговора најавио да ће га на месту шефа српске канцеларије Светске банке од 29. јула наследити Холанђанин Тони Верхеијен, економиста специјализован за области управљања и реформе јавне администрације, који је тренутно шеф економског одељења Светске банке за ту област у јужној Азији.