Улагања у путну мрежу Србије

Просечан возач у Србији годишње пређе око 10.000 километара. Од тога је 80 одсто магистралних путева на којима се не наплаћује путарина. Тај податак, узет из Студија о оправданости улагања у нашу путну мрежу, није обесхрабрио међународне финансијске организације да Србији одобре нове кредите од 338 милона евра за завршетак аутопута на Коридору 10.

Банкари сматрају да ће развој путне мреже у светлу економске кризе развити индустрију, трговину и туризам, а то ће донети и више аутомобила на нашим аутопутевима.

Изградња неког пута оправдана је ако се процени да ће њиме дневно проћи између 10.000 и 12.000 возила. Тек под тим условима страни инвеститор има разлога да улаже у путну мрежу из које ће касније убирати путарину. Тренутна ситуација на терену показује да је коридор 10 већ сада исплатив.

Миленко Цаковић из ЈП "Путеви Србије" наводи да је дневна фреквенција саобраћаја на аутопуту Београд-Ниш око 75.000 возила, а на аутопуту Београд-Нови Сад, око 50.000 што у потпуности оправдава њихову експлоатацију.

"Ове године тренд је да је теретни саобраћај опао за око 20 одсто, али се бележи раст путничког саобраћаја за око 10 процената. Међутим, добијањем белог шенгена очекујемо и логично повећање саобраћаја", каже Цаковић.

Хрвати, Словенци, Бугари и Мађари успели су да, уз помоћ кредита и концесија, заврше најважније путне коридоре. Са бољим путевима повећавао се и саобраћај, па је тако аутопут Сплит - Загреб већ ове године достигао пројекцију за 2013. годину. Наша предност је конфигурација терена и ниски трошкови, али те предности нису искоришћене.

Јефтини равничарски путеви

Економиста Мирослав Прокопијевић сматра да је изградња путева у Србији релативно јефтина.

"Наши равничарски путеви коштају око милион до милион и по евра по километру дужном што је релативно јефтино. Ми онда морамо добро да размислимо зашто не радимо ствари које су у нашем интересу", наводи Прокопијевић.

За стране инвеститоре и нестабилна политичка ситуација велики разлог да не улажу у наше путеве.

Економиста Миодраг Здравковић каже да је просечно трајање владе у Србији 14 месеци. "Да би се радило на истинским рформама, потребно је да једна влада траје четири године при чему се прве године раде највећи реформски захвати како би се до неких позитивних последица тога дошло у наредне три године", сматра Здравковић.

Поред Коридора 10, најисплативији правац за градњу аутопута у Србији је пут Београд - Јужни Јадран, са фреквенцијом од преко 1.3000 аутомобила дневно.

Концесија која је била закључена са шпанским ПООР-ом доживела је неуспех. Држава је закључила да тај путни правац треба да гради из сопствених средстава.

"Када држава уђе у реализацију тих пројеката и када светске а посебно европске инвестиционе банке воде интерес државе, онда се оне лакше опредељују и за обезбеђивање новца што је и наша стратегија", каже министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић.

Ако се добро испланира, сваки аутопут може удвостручити привредни раст целог региона. Али да би неко инвестирао у пут, мора имати државу као гаранта инвестиције, завршен откуп земљишта, готове пројекте и развијену грађевинску индустрију.