"Aлпина" гради аутопут од Хоргоша до Новог Сада

Званично, поменути уговор би могао да ступи на снагу за десетак дана.

Очекује се да сагласност на дефинитивне договоре, између концесионара и државе,  најпре потврди Национални савет за инфраструктуру, који води председник Србије Борис Тадић, а затим и Влада Србије.

Процене су да би се те "формалности" могле окончати у прве две недеље септембра.

Извесно је, такође, да ће "Алпина", са око 30 фирми из Србије, које ће бити ангажоване као подизвођачи, радити деоницу Хоргош - Нови Сад.

Познат је и износ који ће Влада Србије морати да издвоји за самосталну градњу деонице аутопута Хоргош - Нови Сад.

Реч је о 250 милиона евра којих, и поред разних проблема са буџетом, има у државној каси.

Крајем септембра почели би радови на изградњи дела аутопута од Хоргоша до Новог Сада, који би били окончани најкасније до 1. априла 2010. године.

Представници Владе Србије договорили су се, наиме, да се "Алпини", дојучерашњем партнеру у концесији, додели градња дела деонице на поменутом аутопуту без тендера.

Разлог за директне преговоре о градњи за представнике Владе Србије био је крајње прагматичан.

Наиме, за ову деоницу "Алпина" већ има комплетну документацију и, с обзиром на то да је и у оквиру концесионог уговора било планирано да се прво ради на поменутом правцу, процена је била да им треба дати тај посао без расписивања јавног позива.

Иако се у Влади Србије ових дана могло незванично чути да за овакву врсту директног договора постоји сагласност Управе за јавне набавке, у овој институцији то демантују.

"Никакав званичан документ који се односи на ангажовање "Алпине" као извођача радова на деоници Хоргош - Нови Сад још увек нисмо добили, тако да Управа нема став о ангажовању ове фирме без тендера на изградњи дела аутопута" - рекла је јуче за "Новости" Данијела Срећков, шеф одсека за обављање специјалних послова јавних набавки у Управи за јавне набавке.

Међутим, ангажовање Аустријанаца без јавног позива, не би требало да буде спорно, речено је у Немањиној 11.

Закон о јавним набавкама, наиме, предвиђа под којим условима држава може да ангажује извођача неких радова без расписивања тендера.

Ситуација у којој је у питању "национални интерес" омогућава да се за неки посао не расписује јавни позив за понуђаче, пишу "Вечерње Новост".