Пластеници, будућност малих поседа

У европске токове треба укључити и српско село. То би значило и укрупњавање поседа, јер су наше мале парцеле неисплативе. Али и ту има места за зараду. Заснивање одређених врста производње, на њима, према анализама Привредне коморе Србије, могу да упосле 250 хиљада нових фармера, воћара и виноградара.

Владимир Бајчић из Бачинца код Смедеревске Паланке одлучио је да се бави производњом парадајза и паприке у пластеницима. Ове године ће на четврт хектара убрати преко 50 тона парадајза. Владимир и његова супруга Соња, вратили су се у своје село после студија у Београду, уложили у један пластеник, а за идућу годину планирају подизање још једног.

"Имамо 3,5 хектара обрадиве земље, што је релативно мала површина за неку озбиљну ратарску производњу. Ми смо се одлучили да то интензивирамо и да се бавимо повртарством, јер то може веома успешно да се ради на малој површини", каже Владимир Бајчић.

Зоран Шабић је на своја два плодна банатска хектара засновао производњу јагода. Његова породица убере од почетка маја преко 30 тона слатког црвеног плода. Шабић каже да двочлана и трочлана породица може добро да живи уз савет стручњака.

У Привредној комори Србије истичу да је будућност наших мањих пољопривредних газдинстава у органској производњи воћа и поврћа, услужном тову јунади, гајењу траженог лековитог биља.

"Све су то производње које могу бити профитабилне, економичне и да запосле по некој нашој процени у ПКС, на кратак рок око 250.000 људи, тако би се решили и оне крилатице, у селу има посла нема ко да ради, у граду нема посла а има превише радне снаге", каже Војислав Станковић из ПКС.

Статистика показује да је просечна величина газдинства у Србији само три, а у ЕУ преко 50 хектара. Наши аграрни стручњаци процењују да мали поседи не морају бити ограничавајући фактор профитабилној производњи. Са више улагања и уз обезбеђеног купца и овакви поседи могу да озиве села, додатно упосле људе и донесу добар профит као главни циљ.