Пропао пројекат гасовода Набуко

Крајем јуна, у европским медијима одјекнула је вест о пропасти гасовода "Набуко". Одрживост гасовода доведена је у питање јер се његов главни снабдевач гасом - азербејџански "Шах Дениз" - прикључио новом, "Трансјадранском гасоводу".

Због кризе, из пројекта "Набуко" недавно је изашао и немачки Ер Ве (РWЕ), а ни другим инвеститорима сада није приоритет. "Набуко" је био главни ривал "Јужном току", подржавале су га и Америка и ЕУ, како би смањиле зависност од руског гаса.

Гасовод "Набуко" требало је да буде дугачак 1.300 километара и капацитета око 30 милијарди кубика гаса годишње. Траса је планирана преко Турске, Бугарске, Румуније и Мађарске до Аустрије. Првобитно је био процењен на осам милијарди евра, касније се помињало и двоструко више. Излазак инвеститора из тог пројекта аналитичари различито оцењују: од тога да се у његовој градњи и није ишло даље од идеје- до економске неисплативости.

Александар Ковачевић са Оксфордског института за енергетске студије каже да је Набуко био намењен тржиштима која су добро снабдевена гасом.

"Ниједна траса гасовода није јефтина ви се увек суочите са овим или оним планинама, овим или оним инфраструктурним проблемима. Набуко је намењен тржиштима која су већ добро снабдевена гасом: руским гасом, гасом са севера има и сопствене производње. Једноставно је намењен тржиштима где би гас из Азербејџана био конкуренција руском", каже Ковачевић.

Уредница Магазина "Бизнис" Радојка Николић каже да је идеја о "Јужном току" била инспирација некима са да на известан начин покушају да направе варијанту која њима одговара.

"То смо видели прошлих година, то ћемо гледати и убудуће јер је гас веома значајан енергент", каже Николићева.

Преовлађује мишљење да је нови пројекат ТАП - односно "Трансјадрански гасовод" - угасио "Набуко". Траса тог гасовода је 500 километара краћа, а азербејџански гас стизао би преко Турске, Грчке и, даље, Јадранским морем до Италије. Укључење у тај пројекат најављују и Албанија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и Хрватска. Пројекат подржава Европска комисија, а инвеститори су нашли економску рачуницу.

Директор "Трансјадранског гасовода" Кјетил Тунгланд тврди да се стварају чврсти темељи за инвеститоре да уложе око милијарду и по евра у грчку гасну инфраструктуру.

"Сигуран сам да је то важан елеменат за азербејџански "Шах Дениз" да изабере "Трансјадрански гасовод" за своју извозну руту", истиче он.

Министар финансија Грчке Јанис Стурнарас сматра да ће тај гасовод донети Грчкој нова радна места и да ће Грчка постати енергетски центар региона.

"Иза овог пројекта много мање стоје државе него што су стајале иза Набука и много мање него иза Јужног тока. Значи овде имамо, пре свега, комерцијалне интересе", каже Ковачевић.

И поред много оспоравања, једино је почела градња "Јужног тока". Руси тврде да радови по дну Црног мора напредују по плану и да пројекат, који је алтернативни правац снабдевања европских потрошача, ништа неће угрозити.

Николићева каже да је за сада извесно је да се "Јужни ток" показао као веома моћан стратешки пројекат, који је веома скуп и дуго припреман, али који ће дугорочно обезбеђивати гас до југоисточне до цетралне Европе.

Озбиљна конкуреција гасоводима јесу терминали нафтног течног гаса. Складишта је све више у Европи, земље их међусобно повезују гасоводима. Оно што је извесно јесте да ће до краја деценије гаса свакако бити више за европске потрошаче, а конкуреција коначно треба да обезбеди и ниже цене тог енергента.