Плаћање рате и на рате

У времену када због кризе касне плате или људи остају без посла, кредитно задуженима све је већи проблем како вратити доспеле рате зајмова. У протеклом месецу кашњење грађана у отплати кредита повећано је са 3,9 на 4,2 одсто.

Не стиже плата, па не стиже ни рата. Више од 100 хиљада грађана касни са отплатом кредита више од 90 дана.

Марко Васић, каже да му је прво што му је упало у очи када је ишао да плати рату кредита, питање банкарског службеника - да ли плаћа целу рату или само део.

"Онда сам схватио да огроман број људи не може своју рату да плати у целости, него плаћа колико има чисто да би остали у игри. Прво што ураде кад им не платите на време је слање смс поруке, а затим вас учестало зову", каже Марко Васић.

У таквим ситуацијама, све банке обрачунавају затезне камате која пише у уговору. Ипак, ако се примени логика да је и банкама у интересу да клијент плаћа рату на време, онда је и логично шта све нуде клијентима како би се то и догодило.

Како кажу у банци Сосијете женерал, могуће је продужити рок отплате кредита, увести грејс период, како би се снизиле месечне обавезе према банци и олакшала отплата.

"Клијентима који не плате рату на време, доцња бива уписана у Кредитни биро, Дакле постају клијенти са лошом кредитном историјом. Банка одобрава кредит за рефинансирање у складу са потребама клијента, а исти кредит може да се рефинансира више пута", наводи се у саопштењу банке Сосијете женерал.

Најгори сценарио, уколико се са отплатом касни више од 150 дана, банка може да прода некретнину која је под хипотеком, чију је куповину финансирала. Грејс период, односно извесно мировање у отплати или рефинансирање за многе је једино решење, али се поставља питање колико је то исплативо.

Дејан Гавриловић, из удружења грађана "Ефектива" каже да продужење рока отплате кредита и узимање грејс периода подразумева повећање укупне камате која се на крају плаћа.

"Ако ће то неком помоћи да рецимо у року од шест месеци до годину реши пролеме и врати се у редовну отплату кредита, то може бити решење. Што се тиче рефинансирања, велики број не може да рефинансира кредит јер је плата остала на истом нивоу, а курс је скочио", објашњава Гавриловић.

Банкари саветују грађане да се задужују у валути у којој примају зараду, како би се заштитили од валутног ризика. Ипак, мора се имати у виду да је камата на кредите у динарима, у којима већина у Србији прима плату, далеко неповољнија.

Како би се избегао ризик од инфлације и референтне каматне стопе препоручује се узимање кредита са фиксном каматом.