Град "уништио" шансе српских воћара

Кајсије и брескве ове године су родиле добро. Проблем је, међутим, што је последњих месеци било доста града, па је воће прилично оштећено. Поготово у смедеревском крају, где га је и највише. Због лошијег квалитета многи произвођачи то воће неће моћи да продају Русима, који су највећи купци. Да бисмо више зарадили од производње воћа, потребно је више прерађивачких капацитета.

Овогодишњи род брескве у воћњаку Живодрага Марковића већи је 50 одсто него прошле године, па би принос требало да буде два и по вагона по хектару. Ипак, Живорад не очекује велику зараду.

"Ове године је бољи род, квалитетнији, бољи, количински га више има, једино ове године је био лед тако да је доста воћњака оштећено. Цена се креће између 55-60 квалитетна, а ову што је оштетио град 35-40 динара", рекао је пољопривредни произвођач Живодраг Марковић.

Прве кајсије Драгослав Костић продавао је 150 динара за килограм. У међувремену, пао је град.

"За ову кајсију могу да добијем можда 40 динара по килограму, зато што неће нико да је купи. Може да иде само у прераду или за ракију, овако да је неко узме сигурно неће, не може да стоји, не може да се транспортује", рекао је пољопривредни произвођач Драгослав Костић.

Када је година добра, од кајсије и брескве добра је и зарада. Међутим, због нестабилности у производњи површине под овим воћем, последњих година минимално се повећавају.

"Са добрим приносом и квалитетом зарада по јединици површине се мери хиљадама евра. Међутим, свака производња има свој ризик и има година када имамо велике проблеме да ли са позним поролећним мразом, са биљним болестима, са градом као што се десио ове године", навео је Бобан Марковић из пољопривредне стручне службе Смедерево.

Руси траже квалитетно воће

Готово целокупну производњу кајсије и брескве извозимо на руско тржиште, али Руси траже квалитет.

"Пошто роба путује од пет до седам дана зависно у који регион се шаље, потребно је да воће буде обојено и чврсто, ми то покушавамо да им направимо", рекао је Драгомир Јовановић, власник откупно-дистрибутивног центра.

Највећи проблем је што се и даље ослањамо на извоз свежег и замрзнутог воћа.

Војислав Станковић из Привредна комора Србије рекао је да у години када смо имали највећи извоз воћа и поврћа посебно на тржиште ЕУ у структури извоза воћа са преко 70 одсто је било садржано воће у разним облицима прераде - џемови, мармеладе, сокови.

Према његовим речима, нажалост процесом приватизације ти прерађивачки капацитети су пропали то, како каже, не значи да их не треба подизати, осавременити са новим техничко-технолошким садржајима.

Мањи прерађивачи кажу да немају довољно новца да упосле постојеће капацитете, а о новим инвестицијама само маштају.

"Кажите ви мени која је то банка која прати ове и овакве погоне, где су субвенције, где је домаће тржиште. Огромна је цена уласка на домаће тржиште, ако не можемо да уђемо на домаће тржиште, онда се ја питам како ћемо на руско, на немачко", рекао је прерађивач воћа и поврћа Радомир Ивановић,

У Србији је под разним воћем близу 240 хиљада хектара, а годишње се заради око 600 милиона долара. Када би се засади осавременили и више прерађивало, зарада би могла да буде већа пат - шест пута, кажу стурчњаци.