Уводи се еколошки буџет

Изменама Закона о заштити животне средине биће уведен такозван буџетски фонд за заштиту животне средине, односно рачун у буџету намењен искључиво за ту област,  најавила је  министарка енергетике, развоја и заштите животне средине Зорана Михајловић.

"Рачун у буџету за животну средину није институционално решење и разликоваће се од некадашњег Фонда за заштиту животне средине, јер неће имати ни управни одбор ни директора и неће представљати министарство у министарству", рекла је она на деветој конференцији Животна средина ка Европи, у Привредној комори Србије.

Михајловићева је истакла да је такав буџетски рачун неопходан Србији и навела да се још увек разматра начин на који ће бити пуњен, односно да ли ће то бити новцем из буџета, кроз донације, повољне кредите или на неки други начин.

Она није могла да прецизира да ли ће се фонд пунити средствима од еколошких такси, јер је рад на изменама закона у току.

"Као што смо у Закону о рационалној употреби енергије предвидели постојање буџетског фонда за енергетску ефикасност, тако би се и у буџетском рачуну за заштиту животне средине знало одакле новац долази и на које пројекте се троши", рекла је министарка енергетике.

Михајловићева је изразила наду да би буџетски рачун за екологију могао бити оперативан већ од наредне године, попут буџетског Фонда за енергетску ефикасност који почиње да функционише од јануара 2014. године.

Она је најавила да ће до почетка лета бити завршене измене и допуне Закона о заштити животне средине, Закона о заштити природе и Закона о управљању отпадом, који ће пре парламентарне бити на и на јавној расправи.

Као три припоритета у заштити животне средине Србије она је навела стварање боље политике управљања отпадом, поспешивање рециклажне индустрије и решавање еколошких "црних рупа" попут Великог бачког канала, Рударско-топионичарског басена Бор и панчевачке индустрије.

"У последњих 10 година много више се причало него што се радило на решавању еколошких проблема", рекла је министарка.

Михајловићева је истакла да ће држава интензивно радити на подизању еколошке свести грађана, наводећи да је управо мањак освешћеносту узрок постојања више од 3.500 дивљих депонија у земљи.