Зарада и на депонији

Депоније поред пута у Србији нису реткост. За већину то је само смеће које би што пре требало уклонити и тако решити проблем. Ипак, има и оних који су схватили да прикупљањем отпада могу и да зараде. Прошле године из природе је сакупљено и прерађено око 300.000 тона отпада.

Обилазак вулканизерских радњи и прикупљање гума за рециклажу је посао који Кемаљ Бејзаку свакодневно обавља. Месечно може да заради и до 50.000 динара, што је више од републичког просека.

Од тог новца, његова осмочлана породица успева да покрије само основне трошкове, што је, како кажу, боље него да чекају милостињу.

"Има неких људи који не раде и само мисле да ће нешто с неба да им падне. Ми се не ослањамо на државу, ако не радимо, немамо ништа. Док се ради, опет имамо неки динар да прехранимо породицу", објашњава Бејзаку.

Рециклажна индустрија омогућава запошљавање људи нижих образовних профила и припадника маргинализованих група, који на тржишту рада баш и нису тражени.

"Добар модел да они зарађујући на тај начин, да не буду ни социјални случајеви, да не буду ни на бироу рада, у сивој зони економије и да буду поштено плаћени за оно што зараде", истиче Ана Петровић из Удружења рециклера Србије.

Како каже, на тај начин се даје могућност да имају кредитне картице и да подижу кредите, да школују децу и да путују.

Рециклажа је најмлађа индустријска грана у Србији и једина која у време кризе бележи раст. У последње три године број предузећа која се баве рециклажом повећан је 10 пута. У овој индустрији тренутно је запослено више од 10.000 људи.

Неискоришћени потенцијал

Фабрика за прераду гуме надомак Новог Сада има 100 својих радника и неколико стотина коопераната. Годишње могу да прераде 45.000 тона отпада. Сада користе само половину капацитета.

"Постоји релативно ограничење колико земља својом привредном активношћу генерише отпадних гума. Постоји и могућност увоза отпадних гума, али о томе не размишљамо пошто је стратегија нашег министарства да се прво све количине отпада у земљи прераде", објашњава Ненад Ратковић из предузећа "Екорицајклинг".

Стручњаци процењују да би до 2016. године у овој области у Србији могло да се отвори још 40.000 нових радних места. Циљ државе је да до краја деценије земља у рециклажи достигне европски просек који је три и по пута већи од нашег.

У надлежном министарству кажу да се у претходном периоду мало водило рачуна у области заштите животне средине, и да се новац намењен у те сврхе најмање користио за то. 

"Због тога смо сада у ситуацији да су рециклажни потенцијали много већи него што се они заиста користе", каже Ксенија Ђошановић из Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине.

Да би се више рециклирало, осим новца потребно је и променити свест грађана. Али, док смеће не будемо почели да разврставамо, биће довољно да га бар одлажемо на места која су за то предвиђена, а не да га бацамо поред пута или у реке.