Маркетинг у пољопривреди

Време не иде на руку пољопривредницима. Потрошачи су све захтевнији а новца је све мање. Да би се купац зауставио баш код ваше пијачне тезге или вашег производа у рафу продавнице, потребно је да му понудите нешто што је или јефтино или ново или другачије.

У винарији Саве Јојића вина су се деценијама производила на традиционалан начин и продавала, како сам каже, на кућном прагу. А онда су пре пет година почели озбиљно да се баве маркетингом. Данас производњу проширују, а њихов "Португизер" продаје се и у Америци. Чак 30 одсто прихода улажу у промоцију, стратегију продаје, дизајн етикете.

Сава Јојић из "Мачковог подрума" каже да је вино прозвод за посебна стања уживања и хедонизма.

"Људи купују хлеб да би га јели, наравно можда је неки кисео, па неће више у тој пекари купвати, али ће купити у другој. Није битно толико радити на маркетингу хлеба, као на маркетингу вина", каже Јојић.

Производ може да привуче пажњу потрошача само ако се изгледом издваја од осталих. Да би произвели другачији производ, пољопривредници би морали да имају тачне и праве информације о понуди на тржишту. Што често није случај. И то не зато што података нема.

"Није проблем отићи на интернет, видети шта је то што постоји као нека понуда у свету, доћи до неких контаката, како набавити семе неких посебних култура, како кренути у производњу тога. Ствар је мало и у маштовитости и храбрости да се уђе у нешто ново", каже Томислав Сударевић, професор Економског факултета у Суботици. 

Гајење поврћа на столовима и у храњивим коцкама распрострањено је у Холандији, Белгији, Калифорнији, Јапану, док је у Србији новина и има га на обронцима Фрушке горе. Уз то, овде се махом производе салате којих нема много на домаћем тржишту. Најзанимљивије су шарене - од два или три различита семена. А свака главица салате посебно је упакована.

"Могу вам рећи да су у почетку људи мислили да је то неко цвеће. Купац добија комплетну биљку салате заједно са кореновим системом. Карактеристика ове салате је да она остаје и до 12 дана свежа, што је велика предност продаје пре свега у маркетима", каже Анђелко Мишковић из "Плантена".

У развијеним земљама потрошачима су све занимљивија мања паковања. Слободан Симић објашњава да јагоде упаковане у пластичну амбалажу од 250 грама или пола килограма извози, док се на домаћим пијацома јагоде и даље лакше продају када су у ринфузу.

"Ми немамо куповну моћ да можемо себи да дозволимо да цена јагоде може да кошта три евра по килограму, да бисте ви могли економски да оправдате тај начин паковања", каже Симић из "Интерсада".

Маркетинг можда није потребан у производњи кукуруза, соје или пшенице који се продају на берзи, али је и те како неопходан у производњи воћа и поврћа. На новац који се у то уложи, кажу стручњаци, не треба гледати као на додатни трошак, већ као на инвестицију.