У новим чланицама ЕУ енорман раст плата

У Летонији је забележен најбржи раст плата у првом кварталу ове године у односу на исти период 2007. и износи 28 одсто, док су у Бугарској зараде порасле за 24 одсто, пише пољски дневник "Жечпосполита".

Летонска просечна плата је сада тако 645 евра, бугарска 247, али Чеси и Пољаци се и са мањим растом зарада од око 10 одсто ближе граници од 1.000 евра.

У Пољској је управо 1.000 евра просечна плата у привреди, док је просечна за целу земљу 900 евра, а просечна чешка зарада је према тим статистикама 924 евра.

"Плате у новој Европи расту брже од оних у старој зато што се и привреде развијају знатно брже. Такође, отварање граница и одлив квалификованих радника имали су за последицу то да они који су остали траже веће плате", казао је пољском листу економиста Марек Бучак.

Без обзира на висок темпо раста зарада стручњаци упозоравају да ће нова Европа у стандарду и зарадама још дуго, најмање две деценије сустизати стару, пре свега зато што су нови Европљани стартовали са знатно нижег нивоа и још дуго ће за њих бити недостижна просечна немачка плата од 3.000 евра.

Овако висок темпо раста по проценама економиста није одржив на дуже стазе и стога што високи раст зарада не прати одговарајући раст продуктивности рада, а они процењују да може да се одржи максимално до краја ове године.

"Наши привредници моћи ће да плате више тек када се промени структура наше привреде. Јефтине кошуље не могу да се производе у Пољској, ту производњу треба селити на Исток, а ми морамо да се потрудимо на пређемо на савремене технологије са високом додатом вредношћу", упозорио је Џереми Мордашевич из удружења пољских приватних послодаваца "Левијатан".

Мордашевич је нагласио да чињеница да су плате расле у последњих годину дана два пута брже од продуктивности рада не наговештава ништа добро за привреде нових чланица ЕУ.

Европосланик, економиста и професор Дариуш Росати упозорио је да би остале нове чланице требало да извуку поуке из примера балтичких земаља, које су бележиле енормно висок раст зарада и привреде, да би се показало да су њихове привреде прегрејане и улазе чак у рецесију.

"О богатству не одлучује висина плата већ снага привреде. Као друго, високи раст зарада прати и висока инфлација и реално куповна моћ није толико порасла", казао је Росати у интервјуу "Жечпосполити".