Киша смањила род пшенице и кукуруза

Свакодневне кише не погодују усевима. Расквашено земљиште штити коров јер пољопривредници не могу да уђу у њиве. На многим парцелама, пшеница је полегла, па се очекују и нижи приноси. Према подацима агрометеоролога, прошлог месеца, у просеку је пало 97 литара воде по метру квадратном, што је за 50 одсто више него претходне године у мају.

Највише кише пало је у Војводини - 102 литара по метру квадратном, најмање у Источној Србији - 69 литара. Пшеници, како кажу стручњаци, не одговара влажно време.

Ђорђе Гламочлија са Пољопривредног факултета у Београду каже да су кише мало одложиле време жетве, односно фазу сазревања.

"Киша сигурно да смета и може узроковати велике губитке, па ће принос бити 30 до 40 одсто мањи", каже Гламочлија.

Ове сезоне, под пшеницом је око 550 хиљада хектара, што је за 70 хиљада више него претходне. Ако се време пролепша, могу се очекивати приноси око четири тоне по хектару, и укупан род од два милиона и две стотине хиљада тона пшенице.

Пролећни усеви се добро развијају, али је суво време у време сетве условило неједнако ницање кукуруза. Агрономи истичу да је најбољи у Бачкој, слабији у Поморављу, на југу Републике.

"Свако закашњење сетве и ницања са собом носи умањење приноса. Тако ће кукуруз који је никао крајем маја у односу на кукуруз који је никао крајем априла свакако имати умањење приноса од минимум двадесет процената", каже Миодраг Толимир, са "Института за кукуруз Земун Поље".

Други пролећни усеви имају како кажу стручњаци успорен пораст због велике влаге у земљишту и недостатка сунца.

Земљорадници који су имали готов новац нису узимали семе и ђубриво у замену за пшеницу и друге усеве. Овогодишња производња кукуруза скупља је кажу за 20 одсто.

"Улагања по хектару износе 70 хиљада динара. Углавном сам финансирам јер је уговорена производња доста скупља. Незнамо коначан исход шта ће се десити на јесен, да не буде као прошле године", каже Петар Петронијевић из Јакова.

Много је земљорадника који не само да нису зарадили прошле јесени већ су због суше остали дужни за узето семе и ђубриво.

Од дуготрајних киша веће штете на усевима може да нанесе град. Према подацима Сектора за ванредне ситуације до сада је град оштетио усеве на око 15 хиљада хектара.

У противградним станицама има око 6 250 ракета, ускоро ће стрелци добити још 1.800 ракета. Иначе, за нормално фукционисање противградне заштите годишње је потребно 25 хиљада ракета.