Економија деструкције - деструкција економије

Замрзавање плата и пензија једино је решење за рупу у буџету, оцењују гости емисији Око економије и додају да економска политика мора драстично да се промени.

Овде можете погледати/преузети емисију Око

Председник Фискалног савета Павле Петровић је, коментаришући предлог министра финансија Млађана Динкића да се смање само плате у администарцији, оценио да та мера није довољна да се запуши рупа у буџету.

"Ако се сведе мера само на смањивање плата у државној администрацији, а да остале плате и пензије расту, да се индексирају према инфлацији како је то законом предвиђено, то је просто неодрживо", сматра Петровић. Понавља да је замрзавање плата и пензија најбоље решење.

"Прва опција је да буде контролисан раст плата и пензија сигурно испод раста инфалције. Сада треба видети како ће се ова година завршити, тенденције су јако лоше, и онда правити прoјекције на основу тога. Оно што је већ сада јасно је да плате у 2014. и пензије морају да расту значајно испод нивоа инфалције, ако уопште расту", каже Петровић.

"Ако би се у 2014. поред замрзавања плата и пензија још спровеле и друге болне реформе, створио би се темељ да се у 2015. дефицит сведе на 2,5 одсто БДП-а и да до краја те године уђемо у неке мирније воде", оцењује Петровић.

Први човек Фискалног савета каже да би, према грубој рачуници, замрзавање плата и пензија у 2014. години решило тек пола проблема у 2014. и пола проблема у 2015. години и додаје да још треба наћи 1,2 одсто других уштеда. Те уштеде Петровић види у јавним предузећима као што су Галеника, ЈАТ, Србијагас, Железара, ГСП Београд. "Одатле само цуре паре. Та предузећа треба реструктурирати и отпустити вишак запослених и направити их комерцијалним", наводи Петровић.

Следећи блок су, како наводи, пензионе реформе, односно увести пенале за превремено пензионисање, увести старосну добр за пензионисање жена, чак можда и укупну старосну доб. Следећа је отпуштање у јавном сектору.

Павле Петровић наглашава да је сада тренутак да се направи план за следеће три године. "Можда ћемо до јесени сазнати да не можемо да се задужимо и да ће курс да оде у небо, па ће онда мало другачије да се гледа на те ствари", наводи Петровић.

"Неспремни за непопуларне мере"

Економски аналитичар Саша Радуловић каже да је потребно повући неке изузтено непопуларне мере, али не постоји спремност да се то уради.

"Морамо значајно смањити расходе, ми смо на путу банкрота, у државној каси има пара за плате и пензије, међутим, шта после тога. Потребне су неке болне промене, бојим се да је тренутак за те промене био на почетку нове владе, а ми никад не пропустимо прилику да пропустимо прилику, па смо и ту прилику пропустили. Нисмо направили неопходне промене, сад смо девет месеци касније у још већем проблему. И сад гледамо како да тај пожар угасимо, али без болних промена то је немогуће", наводи Саша Радуловић.

Радуловић каже да смо погрешили у процени у ребалансу за 2012. годину у плану за 2013. годину. Каже и да приватни сектор умире, јер су плате тамо далеко ниже него у јавном сектору. "Мора да се смањи смањење намета на рад, то ће смањити сиву економју и повећати профит ка производним делатностима. Кад само подигнете ПДВ, а не смањите намет на рад, пада вам приход", истиче Радуловић.

Саша Радуловић каже да су избори мања штета од наставка курса на којем смо сада. "Водимо промашену економску политику последњих 12 година, то мора да престане", каже Радуловић.

Главни и одговорни уредник магазина НИН Милан Ћулибрк каже да је грешка направљена у неколико корака, али основна је у томе што ми буџет правимо на основу тога колико нам новца треба, а не колико можемо да наплатимо пореза и других прихода. "И кад се све сабере онда гледамо колики нам бруто домаћи производ треба, да бисмо те потребе задовољили. Тако не може", наглашава Ћулибрк.

"Ми смо сада дошли у сутуацију да је потпуно јасно да је ''цар го". Проблем је што је ово прва година у којој је дефицит био већи него у претходној изборној години. То се никада у историји јавних финансија није десило", каже главани и одговорни уредник НИН-а и додаје да замрзавање плата и пензија нема алтернативу.

"Ја морам да подсетим да смо у септембру 2008. године имали једнократну повишицу пензије од 10 одсто. У том моменту пензије су било просечно веће од 250 евра. Ми сада имамо пензије у просеку 210 евра, значи пензионери су изгубили 40 евра реално. Хоћемо ли опет да имамо раст пензија, а да нам евро оде на 120 или 130. Ако ми ни из чега хоћемо да створимо нешто то на крају мора да се превали на курс и на инфлацију, истиче Ћулибрк, додајући да смо прошле године имали највећу инфалцију у Европи од 12,8 одсто.

Ипак, истиче да одговор на питање да ли ће бити замрзавања пензија зависи од тога да ли ће ове године бити превремених избора или не. У случају избора на јесен дефицит би могао да експлодира до нивоа од преко 10 одсто БДП-а, сматра Ђулибрк.