Читај ми!

Намештај само за разгледање

Куповна моћ становништва је опала па је у продавницама намештаја више посматрача него купаца. Произвођачи намештаја кажу да губитак на домаћам тржишту надомешћују извозом.

Дрвна индустрија у Србији годинама бележи суфицит, а већи део те индустрије чини производња намештаја. Индустрија намештаја која запошљава 13.100 радника у 676 углавном малих и средњих предузећа, прошле године остварила је суфицит од 115 милиона долара. Производњу су повећали за 3,4 одсто, а реализацију 23 одсто.

Куповна моћ становништва је опала па је у продавницама намештаја више посматрача него купаца.

Велики произвођачи намештаја кажу да је у односу на време пре кризе продаја намештаја опала више од 10 одсто, иако су марже мање и има разних погодности у плаћању.

ПР менаџер "Симпа" Јелена Ћетковић рекла је да им губитак на домаћем тржишту надомешћује извоз и да у последњих 5-6 година та компанија има константан раст извоза од 20 одсто годишње у просеку.

Једна од мањих фабрика намештаја са 23 радника пребродила је кризу и повећала број запослених, пре свега захваљујући одржавању квалитета и прилагођавању потребама тржишта. Најважнији за производњу ипак су добро обучени радници.

Радник Бранко Радојевић каже да обавља послове израде столица.

"Има око 40 врста столица и радимо на свим машинама. Има нас 5-6 у овој хали свако ради на свакој машини", навео је Радојевић.

Радник Саша Сарић рекао је да ради израду командног намештаја на основу цртежа.

"Битно је да људи који раде у нашој фирми имају одређене психофизичке афинитете и склоности да уочавају недостатке у фази израде производа након чега се онда врши контрола квалитета у склопу производње", истакао је сувласник фабрике намештаја Срђан Милановић.

Техничка опремљеност већине фирми које праве намештај је лоша, мало је страних улагања и увозе се углавном половне или јефтиније машине.

Владимир Бурда из Привредне коморе Србије рекао је да је већина произвођача уложила своја лична средства, и не могу да плаћају скупа кредитна средства.

Споразум о слободној трговини са царинском унијом Русије, Белорусије и Казахстана омогућава да наш намештај тамо буде јефтинији 15 до 25 одсто од конкуреније, али нисмо још искористили ту предност.

Ипак, сваке године извоз у те земље се повећава а највише намештаја извозимо у земље Цефта споразума, Немачку, Словенију и Француску.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 27. новембар 2025.
2° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом