Како обновити сточни фонд

Сточни фонд у Србији, последњих деценија, смањује се за два до три процента годишње. У земљи има око 900.000 говеда, што је за преко 300.000 грла мање него 2000. године, док је у протеклих 12 година број свиња смањен за више од 600.000.

Подаци показују и да у земљи има између 30 и 40 хиљада празних обора и штала. Произвођачима највише брига задаје неуређено тржиште.

Узгајивач свиња Јанош Варга каже да један произвођач свиња није на сигурном шта улаже, а шта добија.

"Некада се знало, 10 килограма кукуруза је била кила живе ваге свиња, 12 килограма кукуруза један килограм бика или јунета. Сад тога више нема", каже Варга.

Милорад Бајић, узгајивач оваца, наводи да би, ако се узме у обзир цена хране, јагње требало да кошта три евра по килограму, уместо садашњих 2,30 или 2,40 евра.

"Када и субвенције касне, не чуди што је све више празних обора и штала", сматра Бајић.

Узгајивач крава Бранислав Пиперац истиче да се субвенције не исплаћују редовно. Да то није тако, сточари би могли доста тога да ураде и да повећају, а не смањењују сточни фонд, сматра Пиперац.

Надлежни уверавају произвођаче да чине све како би се сточарска производња опоравила, због чега ће из аграрног буџета највише новца бити уложено управо у сточарство. Од ове године произвођачи живине и рибе могу да рачунају на подстицаје. Помоћ им је потребна да би извозили.

Ђурђица Босанчић из Живинарске задруге Нови Сад каже да је битно да се тржиште отвори за наше произвођаче, пошто у ЕУ немамо ни транзит ни извоз, а домаће тржиште је јако мало.

У Србији тренутно на три хектара долази по једно грло, а да би се од пољопривреде више зарадило потребно је да тај однос буде један према један. То значи да би сточарство требало да заузме најмање 60 одсто пољопривредне производње. Што је и циљ државе.

Министар пољопривреде Горан Кнежевић истиче да смо, до прошле или препрошле године, били шести извозник кукуруза у свету, али да је много квалитетније и боље извести говеђе месо, него сиров кукуруз.

"Желимо да дођемо до те финализације и променимо стурктуру извоза и тиме остваримо већи профит и за наше привреднике и за државу. Важно је и да сточари повећају продуктивност. Па да на пример производња млека уместо 2.500 литара по грлу, колико је сада, буде 5.000 литара, колико је просек у ЕУ", каже Кнежевић.

Стручњаци сматрају да није довољно само повећати број грла, већ се мора водити рачуна и о квалитету меса и млека.

Милан Простран, из Привредне коморе Србије, истиче да наши произвођачи морају да знају да у ЕУ може да се продаје само млеко екстра квалитета, кога данас имамо само 35 одсто.

"Са млеком прве категорије, производимо око 40 одсто квалитетног или висококвалитетног млека", наводи Простран.

Сточарска произвдња прошле године вредела је 1,8 милијарди долара, што је за проценат мање него 2011. године. У протеклих 20-ак година не смањује се само број стоке, него и потрошња меса и млека. Тако сваки становник Србије у просеку годишње поједе око 40 килограма меса и попије 55 литара млека. То је два до три пута мање од становника ЕУ.