Обнова речне флоте

Иако су Дунав, Сава, Тиса и Бегеј пловни целим током кроз Србију, могућност да се роба лакше извезе и превезе до мора, последњих двадесетак година не користи се много. Осамдесетих година прошлог века привреда некадашње Југославије, па и Србије, боље је радила и више производила, па су и бродови више пловили. Данас се реком превозе углавном песак и шљунак, повремено нафта и њени деривати и поједини пољопривредни производи.

Речни транспорт могао би ускоро више да се користи. Пре месец дана са компанијом Ал Дахра из Уједињених Арапских Емирата потписан је меморандум о докапитализацији Југословенског речног бродарства. То значи нова улагања у флоту.

Флота Југословенског речног бродарства заостаје за оном најсавременијом у Европи. Поједини бродови и барже стари су 30 и више година.

"Сад ово што ради то је у солидном стању, али и то је на издисају, потребни су ремонти, ради се уз максимално залагање посада и заповедника свих чланова", каже Драган Остојић, капетан брода.

"Нама тренутно фале барже за контејнере и барже те по новом закону што иду у ЕУ од 2018. са дводнима због безбедности течних терета, бензина, дизела, мазута", истиче капетан Игор Радивојевић.

Како је недавно са компанијом Ал Дахра из Уједињених Арапских Емирата потписан меморандум о докапитализацији, у обнову флоте требало би од јесени да буде уложено између 20 и 40 милиона евра.

У Министарству објашњавају да је то логичан наставак сарадње државе и партнера из Емирата који су купили пољопривредне комбинате у Србији и који ће производити храну на 14 хиљада хектара, јер ће највећи део производње извозити. Југословенско речно бродарство има 150 пловила, али трећина не може да се користи.

У Југословенском речном бродарству кажу да скоро свих педесетак бродова и баржи које тренутно нису у функцији могу да се ремонтују. Ипак, одлука о томе колико ће постојећих пловила бити обновљено, а колико ће се нових градити зависиће од договора са партнерима из Емирата.

Надлежни уверавају да ће посао обнове флоте бити поверен домаћим фирмама. А инвестиција из Емирата могла би да покрене целокупну привреду Србије.

"Са новим инвестицијама, добићемо нове послове, морамо превести више терета то значи више бродова, више посаде, више баржи, више људи који ће на тим бродовима радити. Исто се односи и на бродоградилишта која ћемо значајно упослити овим инвестицијама, тако да ефекат на запошљавање не само у ЈРБ-у него и у широј економији ће бити веома значајан", наглашава Ненад Мијаиловић, помоћник министра финансија и привреде.

Будућност превоза робе из земље требало би да буде у речном транспорту. Тај вид превоза јефтинији је од друмског, који се у Србији сада више користи. Али, то није једина предност.

„Брод Карађорђе у свом саставу може имати девет баржи која је свака носивости 1.500 до 1.600 тона за течни терет или и више за суви терет. Само кад помножите све те цифре и видите огроман конвој знате шта значи сигурност допреме тако велике количине робе у једном тренутку", каже Биљана Чвертков, директорка Југословенског речног бродарства.

Чак и ако се све учини за добар транспорт робе реком, то неће значити много ако не будемо имали шта да превозимо, односно ако привреда не буде радила. Пуне барже на рекама неће бити само потврда ревитализације српског речног бродарства већ и укупне привреде.