уторак, 21.05.2013, 15:13 -> 19:08
štampajХрватска у ЕУ, већи суфицит Србије са ЦЕФТА
Уласком Хрватске у ЕУ порашће суфицит Србије са ЦЕФТА, речено на скупу о ЦЕФТА региону у Привредмој комори Србије. Трговина с Хрватском није толико битна у оквиру ЦЕФТА, јер није међу прве три земље у које Србија највише извози, речено на скупу.
Улазак Хрватске у Европску унију допринеће да Србија повећа суфицит у трговинској размени у ЦЕФТА региону, а могу се очекивати и веће инвестиције, оцењено је у Привредној комори Србије.
Помоћник министра спољне и унутрашње трговине Бојана Тодоровић изјавила је на скупу о ЦЕФТА региону, који организује ПКС и магазин Биз лајф, да Србија неће изгубити ништа уласком Хрватске у ЕУ од 1. јула и њеним изласком из те организације, већ да може много тога да добије.
"Трговина с Хрватском није толико битна у ЦЕФТА, јер није међу прве три земље у које Србија највише извози", оценила је Тодоровићева и додала да Србија највише извози у БиХ, Црну Гору и Македонију.
Она је подсетила да Србија има суфицит у трговини пољопривредним производима за целом ЦЕФТА, али и са Босном и Херцеговином.
"Хрватска је имала у БиХ бесцарински приступ, а сада га више неће имати и то је наша шанса за већи извоз и отварање фирми", оценила је Тодоровићева.
Како је рекла, када је у питању царинска заштита, услови за извоз из Србије на тржиште Хрватске ће се побољшати, док ће се за неке хрватске производе примењивати царине које се примењују за чланице ЕУ.
Председник ПКС-а Жељко Сертић казао је да након приступања Хрватске ЕУ привреда Србије треба да буде што спремнија за улазак у ЕУ.
Сертић је подсетио да су у току преговори с потписницама ЦЕФТА споразума о измени споразума о стабилизацији и придруживању с ЕУ којим би се за Хрватску задржали исти услови извоза у тај регион. Он је рекао да ПКС подржава пољопривредне произвођаче и прерађиваче у захтевима за задржавање царинских стопа.
Сертић очекује да се након уласка Хрватске у ЕУ очекује већи прилив инвестиција у Србију.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер рекао је да Србија има велику корист од ЦЕФТА споразума и да може доста тога да добије уласком Хрватске у ЕУ. Он је рекао да ЕУ подржава домаћу производњу земаља чланица, али да оне морају да поштују европске стандарде.
"Када погледате јединствено тржиште од 20 милиона потрошача, то мења перспективу потенцијалног инвеститора.Увек се треба потсетити да је ЦЕФТА донела предности овом региону јер је он постао много стабилнији и предвидљивији", каже Дежер.
Шанса за заједничке послове
Амбасадор Хрватске у Србији Жељко Купрешак оценио је да улазак Хрватске у ЕУ шаље поруку да се процес прикључења ЕУ наставља и да Србија на тај начин добија чврстог заговорника за што брже прикључење.
Како је додао, улазак Хрватске биће и шанса за заједничке послове компанија из региона.
Он је оценио да се изласком Хрватске из ЦЕФТЕ неће деситити неке велике промене и да ће се тржиште само од себе уредити, али да ће Србија добити могућност да повећа суфицит.
"Производи у Хрватској уласком у ЕУ, доћи ће до повећања цена одређених производа, тако да сматрамо да ће се тржиште селити бар кад је у питању Република Српска ка другим државама ЦЕФТЕ, посебно је то случај са Србијом", каже Душанка Тегелтија из Министарство за трговину и туризам Републике Српске.
Очекује се да Србија повећа трговински суфицит у ЦЕФТА региону. Због смањења трошкова и нижих царина, неке хрватске компаније већ премештају производњу у друге земље региона.
"Границе Европске уније долазе на границе Босне и Херцеговине у дужини већој од 1000 километара и ми то не видимо као проблем, него као шансу за привреду БиХ", наводи саветник министра спољње трговине и економских односа БиХ Борислав Вуковић.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар