Реформе прече од обнове индустрије?

Улагање у лаку индустрију, попут текстилне, имаће посебно место у стратегији реиндустријализације земље, најављује министар финансија Млађан Динкић. Србија не сме да стане с реформама зарад оживљавања индустрије, упозорава Светска банка.

Министар финансија Млађан Динкић најавио је да ће улагање у лаку индустрију, попут текстилне, имати посебно место у стратегији реиндустријализације земље. Међутим, први човек Светске банке у Србији Лу Брефор упозорава да Влада не сме да има селективан приступ већ да треба да ради на убрзању реформи како би се помогло целој привреди.

Фабрика текстила "Голден лејди" у Лозници извози у Русију 100 милиона евра годишње и запошљава укупно 2.000 радника. За такве инвеститоре Србија ће наћи начин да их подржи у ширењу производње.

Министар привреде и финансија Млађан Динкић каже да ће улагање у лаку индустрију, попут текстилне, имати посебно место у новој стратегији реиндустријализације Србије.

Међутим, из Светске банке упозоравају Владу да мора да буде опрезна и да преузимањем улоге обновитеља индустрије не падне у искушење да занемари тешке, али неопходне реформе.

"Влада може да подстиче развој индустрије у појединим областима, али то је други корак у односу на оно што треба да буде њен приоритет," сматра шеф Светске банке за Србију Лу Брефор.

Према његовим речима, фокусирајући се само на индустрију, може да се догоди да држава заборави на примену структурних реформи и побољшање целокупног пословног амбијента.

Привредници: Помоћ државе за светско тржиште

Од декларативних изјава о помоћи индустрији нема ништа, кажу привредници који се већ баве производњом.

"Захваљујући доброј подршци државе, пре свега Фонда за развој, ми смо са јефтиним кредитима успели да изградимо фабрику и да се отиснемо на светско тржиште. Да бисмо били играчи на светском тржишту, потребна је невидњива рука државе да заједно са привредницима постави оквир деловања који би свима био ветар у леђа", каже Васа Лекић из "Фудленда".

Ветар у леђа треба да дође и од банкара, који кажу да за оживљавање индустрије има новца.

"Лоши клијенти, лоши пројекти не могу да заслуже добре каматне стопе", каже Славко Царић из Ерсте банке. Царић напомиње да банке имају могућност да дају кредите на дуги рок са повољним каматним стопама за добре пројекте који ће донети бољитак.

Ова година је у старту боља, јер је индустријска производња порасла 2,4 одсто у поређењу са јануаром прошле године.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.