Аналитичари: Крах економије због популизма

У Србији 2001. године било је више од 2,1 милион запослених, а данас их ради једва 1,7 милиона, после убиства Ђинђића више није било ниједног премијера који би урадио исправан потез за добробит на дужи рок, већ су чинили само оно што доноси популарност, сагласили су се економски аналитичари у осврту на економску политику Владе Зорана Ђинђића.

Економски новинари и аналитичари оценили су да су се од тад у Србији дешавале политичке промене, али су се рециклирале исте политике у економији, уз податак да је за протекле четири и по године јавни дуг Србије повећан за девет милијарди евра.

"Од 2004. године није више било политичара који је хтео да уради нешто што је исправно, што ће Србију променити на боље на дуги рок, сви су ишли на то да буду полуларни, да дају инстант решења, лишена сваке памети", сматра економски аналитичар Александар Стевановић.

Према његовој оцени, требало би се вратити Закону о раду из тог периода ако се жели да се зауставе поражавајући трендови где и мали капиталисти беже у сиву економију, а велики из Србије одлазе да послују у Украјину и друге земље.

Економски новинар Милан Ћулибрк је навео да је у време Ђинђићеве владе састављена чувена листа од 70 предузећа за реструктуирање, а да их је данас 170.

У Србију је од тада ушло између 70 и 80 милијарди евра, по основу донација, приватизација, задуживања, каже Ћулибрк и пита "да ли неко осећа бољи стандард бар за три одсто?"

"Потрошили смо у међувремену 2,5 БДП Србије, новца, који смо позајмили и који ћемо морати да враћамо са скупим каматама, а да ништа урадили нисмо", нагласио је Ћулибрк.

Економисти су се сагласили да је парадокс претходне Владе Србије - приватизација Нафтне индустрије Србије, уз оцену да је НИС поклоњен Русима.

Ћулибрк је рекао да је 400 милиона евра, за колико је продат, нови власник НИС повратио уложено кроз профит за две године. "Нигде на свету нема да се купцу за две године приватизација отплати и да још заради", рекао је Ћулибрк и додао да је НИС продата политичком одлуком, која нема везе са економском логиком.

"Да ли је било исплативо, нисам сигуран, јер Србија још преговара о Косову са ЕУ, а не са Русијом", закључио је Ћулибрк.

Новинар Миомир Бркић је предочио да је у економији Србије ситуација 2013. слична оној из 1999. за шта се мислило да је 5. октобра остало у прошлости.

"Имали смо, после кратког замаха реформи, галопирајући повратак на старо у Влади Војислава Коштунице, потом је уследило цементирање у Влади Мирка Цветковића, уз консензус коалиционих партнера да се пракаса настави под фирмом глобалне кризе да држава буде та која ће да штити грађане", рекао је Бркић.

"Постаје карикатурално, више држава не брине о привреди, већ појединци у држави, који себи узимају право да склапају међудржавне споразуме, тако министар оде у Абу Даби и каже 'ево пољопривредни комбинати, ја то поклањам'", навео је Бркић.

Новинар Мијат Лакићевић је подсетио да је у време владе Ђинђића, премијер имао великог противника у гувернеру НБС Млађану Динкићу, чијом политиком фиксног курса динара је почела дезиндустријализација Србије.

"А, данас имамо то да председник државе оде у Белорусију и каже председник је мој пријатељ и то је најбоља гаранција да улажете, Вучић каже шеик Мухамед је мој лични пријатељ, биће инвестиција из Емирата. Као да држава ради на основу приватних познанстава и пријатељстава, па ће инвестирори да улажу, што је смешно", рекао је Лакићевић.