Камате, терет за грађане и привреду

Камате и инфлација од почетка године лагано падају. Међутим, те стопе су међу највећим у Европи, што у великој мери оптерећује привреду и становништво. Иако се камата на међубанкарском девизном тржишту смањила на 14 одсто, за краткорочне динарске позајмице она се не спушта испод 16 процената.

Кредити увек имају цену у камати. У Србији у поређењу са окружењем оне су највише. То се посебно односи на готовинске позајмице и минусе по текућем рачуну.

У Србији се камата креће од 16 одсто па навише, у Румунији 14, Мађарској 13, Бугарској и Хрватској по 11 одсто, а наши суседи намеравају и да их административно ограниче. Поставља се питање зашто камате у Србији не могу наниже?

"Рецимо инфлација је овде 12 процената и ако је каматна стопа на динарске 16 или 17 одсто, разумљиво је да ће она бити већа од стопе инфлације или референтна стопа овде је 11,5 одсто у у Европској унији она је један одсто", каже Верољуб Дугалић из Удружења банака Србије.

Дакле, очи су упрте у Народну банку и тренутак када ће да спусти референтну камату на динаре и створи услове за јефтиније задуживање. Али то не иде лако јер та стопа урачунава ризик од инфлације.

Зоран Грубишић из Београдске банкарске академије каже да су очекивања да ће референтна каматна стопа значајније да падне нереална, јер нема пуно простора.

"Ми имамо меку валуту и то би било јако ризично из контекста повратног удара на девизни курс. Чак и да су релативно стабилна инфлациона очекивња, мислим да НБС може само благо да коригује ту стопу, која утиче на динарске кредите", каже Грубишић. 

Ако нешто може повољно да утиче на инфлацију то је стабилан курс динара. Он већ неколико месеци мирује и спасава многе грађане задужене у еврима. Тако су и камате на стамбене кредите у Србији са око 6 до 7 одсто релативно конкурентне, јер су у Бугарској 5,8 Француској 5,2 Немачкој 4,8 одсто Хрватској 5,3 а у Америци 6,7 процената.

Дугалић каже да је НБС заузела одлучан став да ће имати много строжу контролу оних који тргују на девизном тржишту тако да су се шпекуланти, они који зарађују на курсним разликама, сада вероватно притајили и тај ефекат очекивања више није исти као што је био у прошлости.

"Па ако нема тих очекивања да ће курс да расте, зашто би онда неко куповао да би после два или месец дана продавао", рекао је Дугалић.

Ако камате и инфлција падају то је добро, али пред Владом остају још две непознате, а то су привредни раст и запосленост.