Позитивни ефекти монетарне политике

Дугог дана одржавања форума на Копаонику, гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић изјавила је да су мере монетарне политике дале позитивне ефекте на заустављање инфлације и стабилизацију курса у Србији.

Она је на "Копаоник бизнис форуму" навела и да су просечне каматне стопе на динарске кредите пале са 17,6 одсто у августу прошле године на 14,5 одсто у јануару.

Та позитивна кретања, оценила је, резултат су усклађености фискалне и монетарне политике, што често у ранијем периоду није био случај.

Према анализи Народне банке Србије, како је истакла Табаковићева, модел раста у преткризном периоду био је усмерен на експанзију у сектору грађевинарства, некретнина и трговине, а показало се да су то у кризном периоду сектори с највећим процентом проблематичних кредита.

Јоргованка Табаковић додала је да су главни разлози погрешног економског модела у претходном периоду велика државна средства издвајана за одржавање путева, а извори тих средстава су били из приватизације.

Погрешно у моделу био је и висок раст цена некретнина кредитно стимулисан, а кредитима је била стимулисана тражња за робом, оценила је Табаковићева.

Гувернер Јоргованка Табаковић истакла је да су мере монетарне политике обезбедиле и пад инфлаторних притисака, месечних стопа инфлације, инфлационих очекивања и донеле стабилност на девизном тржишту.

Циљ НБС није фиксни курс  

Табаковићeва je изјавила да циљ централне банке није фиксни курс, али да претходно неће дозволити манипулације с девизним курсом.

"Тврдим, наш циљ није фиксни курс и не трудимо се да буде 111 или 112 динара (за евро), али не дозвољавамо да неко зарађује на осцилацијама на плитком тржишту, које у Србији може да се љуља са најмањим новчаним износима и притискањима", истакла је Табаковићeва на панелу "Политика девизног курса и реиндустријализација".

Реплицирајући на тврдњу економисте Мирољуба Лабуса да је девизни курс прецењен, Табаковићева је навела да НБС мора да ради свој посао и спречава манупулације. Лабус је претходно рекао да се прецењеност курса динара повећавала у претходна два месеца, као и да је курс прецењен још од 2006. године.

"Макроекономска и финансијска стабилност су непоходне прептпоставке за јачање конкурентности домаће привреде, што је претпоставка за извоз", каже гувернер, позивајући присутне да пробају да оспоре њену тврдњу да манипулације курсом деценију уназад не могу да реше структурне проблеме земље.

Ускоро споразуми са страним инвеститорима 

Министарка енергетике Зорана Михајловић најавила је да ће ускоро бити потписани споразуми са страним инвеститорима о инвестицијама у изградњу нових електрана у Србији.

Она је на "Копаоник бизнис форуму" рекла да ће ускоро бити потписан споразум са Канадом о изградњи реверзибилне хидроцентарале "Бистрица" на Лиму, а са инвеститорима из Уједињених Арапских Емирата и Кине за хидроелектрану "Ђердап 3" на Дунаву.

Михајловићева је рекла да се очекује и споразум о градњи термоелектране "Штаваљ" у околини Сјенице, али није прецизирала ко су потенцијални инвеститори.

Она је нагласила да је енергетика сектор који може да обезбеди покретање индустрије и да омогући да привреда Србије буде конкурентна.

Српска министарка енергетике најавила је и да ће ускоро бити основана канцеларија за брзе одговоре за инвеститоре који планирају улагања у енергетске објекте, тако да ће до краја лета бити омогућено да се за градњу мини-хидроелетрана, уместо 27, издаје пет до седам дозвола, и то у року од 60 дана, уместо за две и по године.

Она је казала и да ће ускоро бити направљен план реструктурирања "Србијагаса" тако што ће бити издвојене споредне делатности, а предузеће ће се бавити само снабдевањем гасом.

До краја године почиње градња Јужног тока

Генерални директор "Србијагаса" Душан Бајатовић рекао је да ће до краја године почети градња гасовода Јужни ток у Србији, прецизирајући да ће до краја марта бити завршен идејни пројекат за Јужни ток, до краја јуна главни пројекат, а да ће до краја године почети права градња.

"Биће посла за домаће компаније у вредности од 600 до 800 милиона евра, које би радиле као партнери и изводјачи. По договору са Русима домаћи изводјачи ће бити ангажовани у свим пословима на Јужном току за које су оспособљени", рекао је Бајатовић.

Деоница гасовода Јужни ток кроз Србију вредна је 1,7 милијарди евра, а тај пројекат реализује предузеће "Јужни ток Србија", у којем руски "Гаспром" има 51 одсто, а "Србијагас" 49 процената.

"Садашње улагање у природни гас ствара платформу за будућност без ограничавања финалне структуре. Зато је природни гас енергетска опција са нултим ризиком", оценио је директор "Србијагаса".

Бајатовић је изнео и иницијативу за промену Националне стратегије у енергетици, истакавши да је добро што се она која је усвојена пре осам година не спроводи, јер је веома застарела.