Србија и ММФ, наставак за два месеца

Делегација Међународног монетарног фонда и Влада Србије нису постигли договор о даљем коришћењу кредита вредног скоро три милијарде евра. Преговори се настављају крајем октобра, до када Влада има рок да припреми детаљан план реформе јавног сектора и смањења државне потрошње у 2010. години.

Уз оцену да је Србија испунила већину договореног, шеф мисије ММФ-а Алберт Јегер рекао је да преговори нису били лаки, али да су били фер и конструктивни.

"Нема тајне, ми смо покушавали да размотримо повећање ПДВ-а. Не зато јер верујемо да је то најбољи начин да се попуни буџет, већ смо покушали да нађемо решење које је кредибилно и које најмање штети економији", рекао је Јегер.

Влада Србије је предложила стратегију за вишегодишње реформе јавне потрошње, рекао је Јегер и додао да је ММФ "више него отворен да размотри ту идеју, али да очекује конкретне потезе како би се уверили да ће се дефицит смањити захваљујући планираним реформама".

Јегер је рекао да Влада Србије мора да испуни неке услове, пре свега, да смањи јавну потрошњу и започне реформу пензионог, здравственог и образовног система.

Похвалио је монетарну политику Србије, у вези са стабилним девизним резервама НБС и стабилности банкарског сектора, али је указао и на даље високу инфлацију у односу на друге земље у региону, иако се она налази у зацртаним оквирима централне банке.

Без смањења плата и пензија

Поводом завршетка преговора, министарка финансија Диана Драгутиновић је рекла да неће бити потребе за смањењем плата и пензија и повећањем пореског оптерећења.

На конферецији за новинаре Драгутиновић је истакла да је Влада постигла договор о буџету и фискалној политици за 2009. годину.

Прецизирала је да је договорен буџетски дефицит од 4,5 одсто бруто домаћег производа, што је 132,5 милијарди динара на нивоу целе државе, укључујући и локалне самоуправе и Војводину.

Министарка је навела да је остало да се усагласи буџет за 2010. годину, односно да ли ће буџетски дефицит бити 3,5 одсто или четири одсто БДП-а.

"Став Владе је да борба са кризом захтева већи дефицит, јер је питање да ли ће, уколико се држава повуче сувише рано, позитивни сигнали са тржишта бити заустављени", рекла је Драгутиновићева.

Указала је и да је око буџета за наредну годину постигнута велика сагласност у многим областима - да је неопходна реформа пензионог система, социјалне заштите, образовања, здравства и државне администрације.

Драгутиновићева је нагласила да реформе значе мање трошкова, што не подразумева само смањење броја запослених, и додала да Влада има спремне мере које би донеле уштеду од 20 до 25 милијарди динара годишње.

Стратегија смањења државне администрације

Министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић изјавио је да је договорено смањење државне администрације. "Изабрали смо тежу, али кориснију стратегију да смањујемо јавни сектор што ће захтевати консензус читавог друштва", рекао је Динкић.

Динкић је нагласио да постоје охрабрујући знаци опоравка у српској економији, заустављен је пад привредне активности, а да је већ неколико месеци привреда у фази стабилизације. Рекао је да очекује да ће крајем 2009. и почетком 2010. године Србија изаћи из рецесије и да ће у наредној години остварити привредни раст од 1, 5 одсто.

Министар је подсетио да је Србији већ сада на располагању 600 милиона долара на основу повећања квоте у ММФ-у и тај новац биће повучен до краја месеца и искоришћен за покривање буџетског дефициита у 2009. и 2010. години.

"Ако успемо да закључимо другу и трећу ревизију аранжмана у октобру на располагању ће нам бити још око 1, 2 милијарде евра од којих ће половина бити искоришћена за покривање дефицита у 2010. години, а половина ће ићи у девизне резерве", додао је Динкић.

Већа ликвидност банкарског сектора

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић изјавио је да је са ММФ-ом договорено да постојећа монетарна политика у Србији буде настављена и да у будућности дође до њене "постепене релаксације".

Према његовим речима, стрес тестови банака показали су да су банке адекватно капитализоване, да се ликвидност банкарског сектора повећала, да штедња грађана расте, а централна банка од фебруара није интервенисала на међубанкарском девизном тржишту.

Јелашић је напоменуо и да је позитивно што се банке у Србији придржавају Бечког споразума, који је предвидео исти степен кредитне изложености банака као у прошлој години.

ММФ и власти Србије постигли су 26. марта ове године споразум о "стенд бај" аранжману вредном три милијарде евра који је требало да траје до средине априла 2011. године, али и о штедњи на свим нивоима у држави.

Споразум је предвидео да држава за добијање средстава испуни одређене услове, од којих је најзначајнији да буџетски дефицит износи три одсто бруто друштвеног производа, као и да се спроведу одређене мере у правцу фискалног прилагођавања односно штедње и смањења јавне потрошње у Србији.

Споразум са ММФ-ом подразумевао је и да држава надокнади мањак у приходима од око сто милијарди динара.