Продаја српских ораница странцима

У последњих шест месеци оранице у Војводини се продају и за 15 до 20 хиљада евра по хектару. На раст цена, кажу стручњаци, утиче то што се ближи дан када ће странци неометано моћи да купују земљу. Стручњаци кажу да је пољопривредно земљиште трајно добро о којем се посебно мора водити рачуна и да ће цена земље убудуће само да расте. Надлежни најављују да ће од Европске комисије затражити да се продужи рок у којем странци неће моћи да купују земљу.

Србија је, оцењују многи, погрешила када је прихватила одредбу ССП-а по којој се обавезала да земљу неометано продаје странцима четири године након ступања на снагу овог споразума. За то је потребно да документ ратификују све земље. Како Литванија то још није учинила, рок није почео да тече. Међутим, питање је када ће и та земља потврдити споразум.

Милош Миловановић из Министарства пољопривреде каже да је та одредба у ССП-у настала у једном другом времену, и да је реч о 2005. години и у спољно-политичким околностима у којима се само чланство Србије у ЕУ очекивало много раније, него што се то сада чини.

Многе државе уговориле су знатно дуже рокове. Тако је Пољска забранила продају земље странцима 12 година од пуноправног чланства, а Мађарска је уговорила рок од седам плус три године.

"Ми ћемо вероватно бити у обавези да продајемо земљу странцима, пре него што и постанемо пуноправна чланица ЕУ", рекао је професор Пољопривредног факултета у Београду Миладин Шеварлић.

Надлежни кажу да ће од Европске комисије затражити да се рок који је договорен продужи, како би српски произвођачи постали конкурентнији.

"Ми имамо конкурентне крупне произвођаче који могу да издрже тржишну утакмицу, али имамо и незанемарљиву категорију, условно речено, малих и средњих произвођача којима је потребан један транзициони период и помоћ државе", каже Миловановић.

Из Брисела поручују да захтев Србије још није стигао, али да по њима нема основа да се споразум мења.

Портпарол Дирекције за проширење Европске комисије Петер Стано каже да под претпоставком да ће споразум ступити на снагу 2013. године, пуно право куповине и власништва над земљом грађани ЕУ стећи ће 2017. године.

"Србија ће до тада имати доста времена да се прилагоди. На то не треба гледати као на претњу, већ као на шансу, јер они који купују земљу, обично доносе и знање и инвестиције", каже Стено.

Ипак, професор Шеварлић упозорава да се по основу стицања својине над земљиштем могу тражити и друга права.

Шеварлић каже да је у Шпанији, у једном подручју када су немачки пензионери покуповали више од 50 одсто територије, тражено да немачки пензионер буде председник општине.

Због тога би, каже, уместо да чека на одлуку Брисела, Србија требало да измени Закон о пољопривредном земљишту, којим ће пооштрити услове за куповину ораница, које ће морати да испуне и држављани Србије и странци.

"Од тога да морају пријавити место боравка у Србији неколико година да предност имају власници суседних парцела, да предност имају пољопривредници млађе животне доби", каже Шеварлић.

Стручњаци указују на то да је важно да се према пољопривредном земљишту односимо као добри домаћини, јер ће и храна бити све траженија. А и она је све скупља.