Избори (не) мењају економску ситуацију

Економисти сматрају да би ванредни избори били непотребан трошак који би одложио излазак привреде из колапса, а ванредна кампања би, како кажу, поништила све што је претходних месеци учињено да се пословање поједностави и да се инвеститори привуку.  

Подаци о прошлогодишњим српским рекордима по инфлацији, незапослености, јавном дугу и дефициту који је и до 40 милијарди динара био већи због избора још се сабирају, а могућност одржавања нових, после непуне године, постала је једна од главних тема.

Док аналитичари нагађају да ли ћемо на гласање на пролеће или на јесен, економисти сматрају да би то био непотребан трошак који би само додатно одложио излазак из економског колапса. Уместо речи "избори" економисти би да из Немањине чују реч "реформе".

"Најопасније је да поједу време, да изгубимо шест до 12 месеци, а неопходно је да се у наредне годину, две спроведу реформе у јавном сектору да би избегли кризу јавног дуга", рекао је члан Фискалног савета Никола Алтипармаков.

Додуше, кажу у Фискалном савету, нема гаранције да ће Влада и без избора ове године спровести реформе. Ванредна кампања би, сматрају економисти, поништила све што је протеклих месеци учињено да се поједностави пословање и привуку инвеститори.

"Тешко је одлучити да се сада иде на изборе јер би сви ти процеси инвестирања, доласка капитала стали. Имали би притисак на цене, курс и дошли би у фазу банкротства", каже сарадник Института за тржишна истраживања Саша Ђоговић.

Инвеститорима смета непредвидивост

Аналитичар и брокер Ненад Гујаничић такође сматра да би одржавање избора лоше утицало на инвеститоре.

"Страни инвеститори се жале на непредвидивост, односно чињеницу да се закони код нас често мењају, као и правила игре, што нико од њих не воли", каже Гујаничић.

Прошлогодишњим изборима на терет се ставља од 30 до 40 милијарди динара додатног минуса у државној каси и раст јавног дуга. Економисти кажу да Влада лако може да премости то што ове године у буџету није предвиђен новац за изборе. 

Сарадник ИЗИТ-а Саша Ђоговић указује да буџетом за ову годину нису предвиђени трошкови за изборе, што значи да би се задужили на уштрб других сектора као што су просвета и пољопривреда.

"Пред изборе постоји покушај куповине гласачког тела и у том смислу треба рећи да су ванредни избори нешто повољнији самим тим што су ненадани. Не постоји довољно времена да се организује предизборна потрошња као што је било 2007. године када није било примећено предизборно трошење", рекао је Алтипармаков.

Да би избори само штетили српској привреди сматра и ресорни министар. Међутим, поједини екомисти сматрају да је српска привреда сада на путу који много више зависи од догађаја у европској и светској економији него на домаћој политичкој сцени, и да избори не би битно променили ситуацију.