Решења за излазак из минуса

Од 4,8 милиона платних и кредитних картица у Србији, нешто више од милион корисника је у минусу или нередовно плаћа дуг. Тај дуг се лако створи али тешко отплаћује. Банке не опраштају те дугове па на крају после исцрпљивања свих могућности предложи рефинансирајући кредит а у крајњој инстанци могу и судски да гоне неуредне клијенте.

Кредитна картица, иако замишљена да олакша живот, ипак наводи на лако задуживање. Да је тешко раздужити се, показује и искуство Ненада Влатковића, који сада мора да решава своју неликвидност и трошење изнад могућности. 

"Пошто имам два кредита, један готовински и један по кредитној картици, банка ме у принципу јури јер не могу због прилива плате да измирујем обавезе и предлаже ми да та два кредита спојим у један и да укинем кредитну картицу", каже Влатковић.

На свако кашњење отплате рата, банка прво шаље смс поруке, па зове клијенте телефоном, али никако не одустаје од наплате дуга.

Кристина Марковић из Сбер банке каже да уколико банка нема контакт са клијентом и клијент не сарађује, једино што остаје као опција је да се активирају расположиви инструменти обезбеђења.

"Значи, активирају се административне забране, уколико банка има на располагању меницу покреће извршни поступак и у крајњем случају то је покретање кривичног поступка", објашњава Кристина Марковић.

Наравно, банкама није у интересу да се суди са клијентима и најчешће дуг претвара у рефинансирајући кредит, прилагођен кредитној снази клијената. Банке то радије чине него да ненаплативе дугове продају такозваним факторинг агенцијама.

"Пренета потраживања на неку другу кућу као што је факторинг на консолидованом нивоу вас не ослобађа потребе за докапитализацијом него онда банка мора да задовољи и ниво капитала даби покрила потенцијалне губитке те факторинг куће", истиче Иван Радојчић из ОТП банке.

У последњих годину дана број картица са минусом повећао се са 1.040.000 на 1.100.000, а дуг на преко 80 милијарди динара. И кашњење је у сталном порасту и веће је за око три одсто.

Због тога поједине банке виде интерес да уместо камате на дуг по картици савесним корисницима понуде фиксну накнаду ако сами одреде број рата.

На трансакцију од преко 60.000 динара, ако клијент уплати износ у целости, после шест месеци укупан дуг ће износити 64.300 динара, а камата 4.393 динара.

"Ако то упоредимо са другим моделом, поделе на рате, уколико дуг измири у шест једнаких рата цео клијентов дуг, односно његов трошак ће износити 60.500 динара", објашњава Снежана Бубања из Уникредит банке.

Према њеним речима, ако се упореде ова два модела, трошкови код поделе на рате су много нижи и износе свга 500 динара у виду једнократне накнаде. 

Када запне, банке могу да понуде клијенту и повољнија решења. Интерес да се одрекну дела профита виде у повећаном промету и провизијама од трговаца и чланаринама на картице.