Шта је лек за излазак из кризе?

Штедња или подстицање привредног раста - велика је дилема за стручњаке који покушавају да пронађу најбољи лек за опоравак светске економије. Најновији проблеми - тешкоће у француској привреди и крхка америчка економија захтевају брзо и ефикасно решење.

Неочекивани пад америчке економије и вести о тешкоћама француске привреде, опет доводе у сукоб два концепта изласка из кризе - мере штедње и мере за подстицање привредног раста.

Америка је неочекивано крај прошле године дочекала са економијом у минусу, први пут од званичног изласка из рецесије 2009.

Бруто домаћи производ смањен је за једва 0,1 одсто, али довољно за узбуну. Тим пре што је до тога дошло, пре свега, због смањења државне потрошње, односно штедње.

"Многи су се изненадили, али очито је америчка економија још крхка. На несрећу, минус се показао баш у време кад Конгрес разматра још фискалног стезања. Као главна препрека показала се државна потрошња, посебно резање издатака за одбрану", оцењује Ројтерсов аналитичар Џејсон Ланг.

Из тих разлога амерички нобеловац Пол Кругман, противник штедње као приступа изласку из кризе, поново упозорава председника Барака Обаму да приторитет не мора бити мањак у буџету, него отварање радних места, поготово што се и стопа незапослености незнатно повећала.

С друге стране, и привреда Француске, чији је председник Франсоа Оланд, такорећи симбол концепта изласка из кризе мерама за подстицање привредног раста, налази се у таквим тешкоћама да је и министар рада Мишел Сапен рекао да је земља у банкроту.

Иако је Сапен после објаснио да није био озбиљан, јавни дуг од 1.800 милијарди евра, односно 90 одсто БДП-а и више од три милиона незапослених јесу озбиљни.

"Број незапослених расте, што је разлог више да употребимо сва средства која су нам на располагању да вратимо наду онима који немају ништа - незапосленима", каже премијер Француске Жан Марк Еро.

Аналитичари зато с правом постављају питање оправданости једног или другог концепта изласка из кризе.

"Оно што је потребно урадити, а није лако, јесте инвестирање и улагање у отварање нових радних места. Дакле, редефинисање модерне економије, барем онако какву смо је познавали у претходних 20, 30 година", каже Владимир Круљ, саветник агенције "Краеб, Гевин и Андерсон" из Брисела.

Како се чини, дилеми мере штедње или мере за подстицање економског раста неће бити краја све док се и кризи не види крај.

Број коментара 7

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.