Инфлација упола мања него прошле године

Инфлација у Србији у овој години биће сигурно изнад шест одсто, али ће раст цена бити спорији него у 2012. години, изјавио је сарадник Економског института Стојан Стаменковић.

Стаменковић је, на представљању новог броја "Макроекономских анализа и трендова" (МАТ), оценио да инфлација сигурно неће бити у циљаним оквирима који су за ову годину четири плус-минус 1,5 одсто, и да ће бити нешто већа, али да ће њено кретање зависити и од околности у окружењу.

Он сматра да је свеже месо појефтинило због покоља стоке после суше услед поскупљења сточне хране, али да у будућности треба очекивати његово поскупљење - и меса и других производа чија је цена пала због суше и ниске тражње, а предстоји и раст регулисаних цена.

Говорећи о парадоксу да је Србија у рецесији, а да цене расту, Стаменковић је истакао да су узрок томе монополске структуре на тржишту, велика дисторзија између произвођачких цена хране и цена у индустрији и трговини, али и притисак потрошње.

Уредник МАТ-а Владимир Вучковић навео је ће, иако следи повећање цена под контролом државе, инфлација у овој години бити приближно упола мања него у 2012, што је и даље релативно висок ниво.

Он је подсетио да је месечна инфлација у Србији, после убрзавања током три месеца по просечној стопи од 2,3 одсто, у новембру била на нултом нивоу, а у децембру износила минус 0,4 одсто, тако да смо годину завршили са инфлацијом од 12,2 одсто.

Појефтињење само једне петине потрошачке корпе неутралисало је поскупљење скоро три петине потрошачке корпе, рекао је Вучковић прецизирајући да се ради о појефтињењу свежег меса, као последица клања стоке после суше, као и јужног воћа и горива за возила, што су међународне цене на које ми немамо утицај.

Лисоволик: Јавни дуг и раст највећи изазови

Стални представник Међународног монетарног фонда у Београду Богдан Лисоволик рекао је да Србија не сме да одлаже суочавање са проблемом високог јавног дуга јер је по том показатељу, уз Мађарску и Албанију, најгора у региону, али истовремено мора да ради на покретању економског раста.

Лисоволик је истакао да су два најважнија изазова за Србију да кроз фискалну консолидацију постави јавни дуг на одрживу основу, као и да покрене одрживи економски раст заснован на извозу.

Ти изазови су, према његовим речима, повезани јер висок јавни дуг земље гуши њен привредни раст, а одсуство раста временом би онемогућило фискалну консолидацију.

Лисоволик је напоменуо да је у поређењу са земљама региона Србија "забрињавајући изузетак" јер је у прошлој години забележила најнижи економски раст, а највећи буџетски дефицит.

Он је нагласио да је охрабрујуће што буџет за 2013. годину садржи мере фискалне консолидације, али да је структура тог буџета могла да буде боља у многим елементима јер у њега нису укључене мере као што је рационализација субвенција и ограничавање финансирања локалне самоуправе.

Лисоволик је оценио да је предвиђени буџетски дефицит од 3,6 одсто бруто домаћег производа претерано амбициозан истичући да ће много тога зависити и од његове примене, односно да резултати могу да буду и бољи и гори од предвиђених.

Како је навео, у Србији нису најбитнији проблеми краткорочне природе већ проблеми фундаменталне, структурне природе због чега су неопходне и структурне реформе, и то у четири области - тржишту рада, пензијском систему, јавним предузећима и пословном окружењу.

Лисоволик је истакао да је учинак реформи највећи ако се оне спроводе истовремено и да у две последње области у Србији има напретка, али не и на тржишту рада и у пензијској реформи.

Према његовим речима, реформе које воде ка напретку захтевају довољно храбрости и знања креатора економске политике јер се њихов резултат не види одмах, а њихово спровођење теже је у периодима слабог раста него у бољим временима.