Пут опоравка за некадашње гиганте

Посрнули привредни гиганти неће завршити у стечају, најављују надлежни. На пут опоравка први ће кренути Индустрија машина и трактора (ИМТ) и Индустрија мотора Раковица (ИМР), уједињавањем у нову фабрику која ће производити тракторе и комбајне, конкурентне и на светском тржишту.

Они би користили америчке "џон дир" моторе, а партнер у том послу биће белоруска компанија. План је да се фабрике изместе из Новог Београда и Раковице, а земљиште препусти стамбеној градњи.

Од запослених у ИМТ-у и ИМР-у, сада су само портири. Остали, као и већина у Србији празнију, а у раковичкој фабрици за то имају добар разлог.

Јован Мичић из Самосталног синдиката ИМР-а каже да радници ИМР-а прошле године нису користили годишњи одмор, зато што су имали превише посла.

"Производња ИМР трактора у прошлој години била је рекордна, ми смо направили 1.060 трактора, а пројектовани смо као фабрика мотора", каже Мичић.

Тако их је нужда натерала да произведу више трактора него ИМТ. На тржиште Етиопије уговорили су пласман за наредних пет година.

Синдикати ИМР-а сматрају да је градња заједничке фабрике скуп посао и да је првобитна идеја о пресељењу новобеоградске компаније у њихове погоне реалнија, јер имају вишак хала.

Аргументи за измештање фабрике

Међутим, у ИМТ-у су против спајања, сматрају да је једини разлог измештања фабрике 36.000 хектара земљишта. Међу аргументима је и онај за веровали или не.

"То је немогуће - две различите фабрике, два различита менталитета људи, два различита програма, јер ми производимо искључиво тракторе и прикључне машине, а ИМР моторе", каже Станко Милиновић из Самосталног синдиката ИМТ-а.

ИМТ и ИМР некада су запошљавали 18.000 радника, у заједничку фирму данас би могло да пређе 1.500 тренутно запослених. Да спајања, бар у новој фабрици неће брзо бити, потврђује и надлежни министар.

"Идеја је да крене производња трактора у већ постојећим погонима, да видимо шта можемо да урадимо са њима, а да паралелно кренемо производњу нове фабрике, тако да имамо амбиције да тај нови модел прикажемо већ на неком од овогодишњих пољопривредних сајмова", каже министар финансија и привреде Млађан Динкић.

Највећи проблем, сматрају стручњаци, јесте што криза код нас траје дуже од две деценије, па је и технологија застарела. Зато први корак државе мора да буде стратешки.

Економиста Зоран Попов сматра да треба направити једну озбиљну стратегију са целом привредом, а онда са неколико кључних сектора привреде, при чему посебан акценат треба ставити на индустрију.

"Она земља која нема индустрију је страховито рањива, није случајно Немачка највећа снага Европе, она има најјачу индустрију", каже Попов.

Од десетак некадашњих привредних гиганата, следећи за који Влада спрема програм опоравка је "Прва петолетка".