Јавна предузећа деполитизовати

Јавна и јавно комунална предузећа би у наредном периоду требало деполитизовати, донети стратегију реструктурирања а у оправданим случајевима пронаћи стратешког партнера, оценили су чланови сталног радног тела за економска питања Социјално-економског савета.

Ово радно тело спровело је средином године пројекат "Ефекти реструктурирања јавних и јавно-комуналних предузећа у Србији" у којем су учествовали менадзменти, синдикати предузећа и представници локалних самоуправа.

Истраживање спроведено међу директорима 94 јавна и јавно-комунална предузећа, од укупно 711 која активно послују у Србији, показало је да је до 2005. године у тим предузећима примећен пораст броја запослених, али после те године број запослених опада.

Када се погледају појединачо нека од предузећа која су обухваћена анкетом, број запослених у периоду 2000. до 2012. године, највише је повећен у ЈП "Службени гласник" из Београда (702,04 одсто) ЈКП "Стан" из Новог Сада (218,18 одсто), ЈКП "Лисје" из Новог Сада (177,14 одсто), ЈКП "Чистоћа" из Старе Пазове (106,66 одсто), Градске топлане из Ниша (104,2 одсто).

Од укупно 94 предузећа обухваћена истраживањем 77 су доставила податак да имају дуговања према повериоцима, а укупна дуговања тих предузећа износе 95,152 милијарде динара.

Јавна предузећа са највећим дуговањима обухваћена овом анкетом су: ЈП "Железнице Србије" са 74,147 милијарди динара, ЈП ПТТ "Србија" са 8,77 милијарди динара, ЈП "Електромрезе Србије" 3,072 милијарде динара, ЈКП "Градска топлана" из Ниша са 8,175 милијарди динара.

Пословање ових предузећа одвија се у затвореном кругу у коме су управо она највећи дужници за наручене производе и услуге компанијама приватног сектора, а онда та иста приватна предузећа имају значајна дуговања према јавним предузећима на име комуналних услуга.

Као трећи актер овог затвореног круга интервенише држава субвенцијама из буџета како би помогла јавна предузећа чији је оснивач, гарантовала одржање радних места и исплату зарада.

Социјални програми запошљавали људе

Представници синдиката 91 јавног и јавно-комуналног предузећа такође су учествовали у овом истраживању, које је показало да је број запослених у тим предузећима остао готово исти.

Међутим, подаци које су синдикати дали, говоре о томе да је број запослених остао исти не зато што нико нови није запослен, већ зато што су и после спроведених социјалних програма људи поново запошљавани.

Већина анкетираних верује да су њихова права данас повољнија у односу на 2005. годину, док је просечна зарада запослених у тим предузећима данас већа него 2005. у просеку за 71,88 одсто.

Негативан став према уласку приватног капитала у та предузећа има 63 одсто испитаника, а такав став образлажу тиме да би уласком приватног капитала дошло до повећања цена услуга, отпуштања радника и низа других негативних ефеката, као што су извлачење капитала или уништавање предузећа.

Данашње истраживање представили су секретар Социјално-економског савета србије Чеданка Андрић и чланови радног тела за економска питања - Драгољуб Рајић (Унија послодаваца Србије), Данијела Рајковић (Министарство рада, запошљавања и социјалне политике), Зоран Ристић (УГС Независност) и Светлана Манчић (ШШ).