Кредити за одвикавање од кредита!

Економска криза утицала је на то да се грађани Србије све мање задужују. У последњих месец дана ниво задужености грађана је 597 милијарди динара по свим основама, што је пет милијарди мање у односу на крај октобра. Све више презадужених грађана верује да је решење за њихове дугове рефинансирање нагомиланих краткорочних кредита.

Кредити за постепено одвикавање од кредита. Овако се може описати тренутна ситуација на банкарском тржишту. Тако је размишљао и Анатолиј Хетман, чија плата није могла да прати пораст курса евра и камата, па је решење потражио у кредиту за рефинансирање.

"Имао сам кеш кредит, дозвољени минус и кредитну картицу. Међутим, камата ми је нарасла тако да са две трећине зараде нисам могао то да поткрпим, па сам морао да подигнем нови рефинансирајући кредит под повољнијим финансијским условима", каже Хетман.

Банкари су на кризу прво одговорили смањењем броја запослених, а потом ушли кроз рефинансирајуће понуде у тржишну трку за преузимање клијената од других банака.

"Кредит за рефинасирање се може користити као кеш кредит, дакле затвори се ниво  постојећих обавеза према другим банкама, а остатак се искористи ненаменски и пусте се одређени износи готовине на рачун клијента", објашњава Марко Матић из АИК банке.

На пример, за дуг по кредитној картици од 200 хиљада динара, са каматом од око 28 одсто и кеш кредит од 300 хиљада динара на рок отплате од пет година, плаћаћете рату од око 21 хиљаде динара.

Ако та два кредита замените рефинансирајућим у износу од пола милиона динара на исти рок, месечна рата биће вам око 12 хиљада динара, што је чак девет хиљада динара мање.

Прецизни банкарски софтвери више не препознају економску праксу у Србији. Када клијенту стигне рок за наплату обавезе, а он нема пара на рачуну то се аутоматски преноси на следећи месец. Међутим, и било која ванредна уплата се скида за кредит па ви на крају месеца не знате ни шта сте платили ни колико дугујете.

Грађани по картицама, текућим рачунима и готовинским позајмицама дугују око две и по милијарде евра. То су и најризичније позајмице, јер готово сваки десети корисник нередовно измирује обавезе.

"Ако борба против инфлације буде успешна и ако то буде идуће године логично да ће пасти и референтна стопа Народне банке Србије. То ће онда директно довести до снижења рата на кредите који имају променљиву каматну стопу", указује Мирослав Ребић из Сосиете женерал банке

Економисти сматрају да ће идућа година за нијансу бити боља.

"На економију Србије и даље ће утицати дешавања у еврозони. Предстоји вам шок терапија у буџету. Динаризација кредита како за банке, тако и за грађане, који би сами требало да воде рачуна о својим могућностима", каже економиста ЕБРД-а Питер Санфи.

Просечна зарада у Србији је 42 хиљаде динара, али због двоцифрене инфлације, за две трећине грађана то је недовољно за пристојан живот. С друге стране, пораст курса динара и високе камате нису биле савезник попуне кућног буџета, па је можда дошло време да се и банке прилагоде логици боље понуде при смањеној тражњи.