Једначина нижег стандарда

Рачуни у чак 60 одсто куповина у Србији не прелазе 500 динара. Свака пета куповина у земљи не пређе вредност од 300 динара. То јасно говори да нам се стандард спушта, а како ствари стоје, неће бити другачије ни наредне године. Потрошачке навике битно су промењене, а цена је доминантан фактор који нас опредељује при избору.

Грађани се при куповини углавном воде јасном једначином. Дубина корпе управо је пропорционална дебљини новчаника. Али, већина не зна решење те једначине.

Грађани кажу да је приликом куповине производа пресудна цена али и количина паковања. Приметно је да купци у продавницама носе мање корпе и да купују углавном јефтиније производе.

Шунку све чешће мења паризер, уместо бута у корпу иду ребра, а замену за сокове од чистог воћа купци углавном проналазе у јефтинијим мешавинама, кажу трговци.

"Купци купују најосновније. Избегавају се скупи артикли. Кад имамо акције у објекту тад осећамо благи пораст промета. Када нису акције, током недеље, тада нам је промет у паду", истиче председник Удружења трговаца Србије Милена Витић.

У Београду и другим великим центрима доминира куповина у великим трговинским ланцима, док у централној Србији и Војводини још предњачи она у малим локалним продавницама.

"У последњих годину дана дуплиран је број људи који свакодневну набавку обављају и на пијацама. Сада имамо ситуацију да сваки трећи грађанин ту малу куповину свакодневно обавља на пијацама", рекао је директор истраживања Ипсос стратеџик маркетинга Предраг Курчубић.

Цена постаје све битнија при избору, кажу у потрошачким организацијама.

"На уштрб сопственог здравља потрошачи све више купују јефтине производе, а како ствари стоје тај тренд ће се наставити и следеће године", примећује председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић.

У малим радњама за годину дана вредност просечног рачуна пала је са 280 на 250 динара. У истом периоду, у хипермаркетима просечан рачун је готово исти, око хиљаду и по динара.