Српски извозни адути на чекању

Србија је добила тржиште са близу 800 милиона купаца са до сада потписаним споразумима о слободној трговини. Ако се додају последњи споразум о економској и техничкој сарадњи са Кином и споразуми у припреми са Ираном и ЕФТА земљама, то је трећина светске популације.

Међутим, стручњаци сматрају да је српска привреда до сада само половично искористила ту предност.

Јабукама, лековима, подним облогама и тракторима заједнико је то да су наши извозни адути. Половину робе пласирамо у Европску унију. Следе земље региона, где смо за првих шест месеци ове године за 640 милиона долара извезли више робе него што смо увозили, а све то захваљујући слободној трговини.

"У периоду од 2003. године, када је наш извоз био око 30 милиона евра, повећали смо извоз тако да је у прошлој години износио 145 милиона евра ", рекао је директор "Синтелона" Никола Павичић.

Упркос бесцаринској трговини која нашим фирмама даје ценовну предност и од 15 одсто у односу на конкуренцију из других земаља, из Руске Федерације годишње увеземо енергенте и друго за 3,5 милијарде долара, а пласирамо робу у вредности од свега 550 милиона долара.

У "Делти" су још почетком ове године у Москви основали дистрибутивни центар за пласман домаћих прехрамбених производа.

Јелена Крстовић из "Делте навела је да је ниска извозна моћ јабука на руско тржиште, које потржује више од милион тона тог воћа.

Не могу се, међутим, занемарити ни ефекти светске економске кризе. У "Делти" су потврдили да су купили неке објекте у Белорусији за ширење малопродајног ланца и ван граница региона, али је тај пројекат до окончања кризе замрзнут.

Стручњаци упозоравају да неретко и сами себи постављамо препреке.

Потпредседник Привредне коморе Србије Михаило Весовић упозорава да постоји само једна лабораторија која издаје атесте за одређену робу, а да је сезона извоза управо сада, па се дешава да камиони стоје на царини.

"Проблеми су дозволе за саобраћај као и непостојање директних авио-линија између Београда и неких других градова", истакао је Весовић.

Поред тога, сматрају у асоцијацији привреде, држава би требало да убрза реструктурирање оних фирми за чијим производима постоји тражња на светском тржишту.

На организацији самог посла, квалитету, цени и очигледно не мање важно, количини робе, мораће међутим да раде саме фирме.