Њиве чекају нове газде

Цена хектара обрадивог земљишта у Србији у просеку кошта од 1.000 до 5.000 евра. Некада и више. Ипак, то је три пута нижа цена него у Мађарској, и чак 20 пута мања него у Француској и Холандији.

Чак 90 одсто земљишта, од укупно 5 милиона хектара, налази се у приватном власништву.

Брине што је чак 600.000 хектара земљишта запуштено. Државна земља не мења власника, а странци и даље не могу да купују.

Нови велепоседници купили су преко 50.000 хектара. И даље је у државном и друштвеном власништву скоро 700.000 хектара, а чак 600.000 хектара запарложених њива чека нове или боље газде.

Ипак, осим неколико нових велепоседника, и многи сељаци одлучују се да купе земљу, а све је више оних који је узимају у закуп.

Симо Радић у Банатском Карађорђеву обрађује 300 хектара земље. Чак 250 хектара је у закупу. Највише је под кукурузом, пшеницом и сунцокретом. "Некад се исплатило, сада не толико", сматра Радић.

Стручњаци пак истичу да се на нашим њивама може добро зарадити и од њива живети. Бранислав Гулан из привредне коморе Србије сматра да се може постићи добра зарада. "Може се лепо зарадити и на три или четири хектара", рекао је Гулан.

У трци за земљиштем, није само ниска цена њива инвестициони мотив. То су и претпоставке већег вредновања аграрних површина по уласку у Европску унију.

Европа из аграрног буџета плаћа директно власнику пољопривредног земљишта 300 евра по хектару.

Кажу да је највећи корисник средстава из аграрног буџета у Енглеској - краљица лично. Истовремено уласком у Унију завладаће и режим несметане и неограничене трговине пољопривредним земљиштем, па ће и странци моћи да постану власници наших њива, чиме ће и цена хектара знатно повећати.