"Топљење" фирми на берзи

Пре пет година, најуноснији вид штедње била је куповина акција најбољих предузећа на берзи. Индекс је тада достигао неслућене висине и многи грађани су се задуживали у банкама да би куповали акције, чији је принос на дивиденде био много већи од камата на дуг. Вредност компанија које су се котирале била је око 15 милијарди евра да би она сада пала на тек трећину тадашње вредности. Радио-телевизија Србије истраживала је где се, у међувремену, истопило 10 милијарди евра.

Криза у свету и региону, лоша приватизација и одлив капитала страних инвеститора готово су истопили тржиште капитала у Србији. Смањене су и цене акција фирми и промет. Многе фирме које су приватизоване отишле су у стечај, па је берза постала огледало наше привреде. Ове године промет ће бити 200 милиона евра, а индекс раста шест пута мањи него у мају 2007. године.

"После процеса приватизације, који је био мање-више завршен, очекивао се прави развој правог берзанског тржишта. Значи да реорганизоване компаније власнички дођу до тог берзанског тржишта, емитују хартије од вредности, по том основу прикупе капитал за свој инвестициони развој. То је изостало као последице недовољног интересовања и инвентивности власника тих компанија", објашњава Бранислав Јоргић из фирме "Јоргић брокер".

Добра прошлост се не може лако вратити, али акције попут НИС-ових које су порасле за 220 динара, Комерцијалне банке, "Металца" и "Енергопројекта" и још неколико компанија са такозване листе најквалитетнијих, као и корпоративних обвезница, буде наду у опоравак берзе на здравијим основама.

"Две велике банке урадиле су примарну емисију обвезница, укључиле су се на Београдску берзу, с тим што је Ерсте банка и премирано трговање обавила на Београдској берзи. То су сад инструменти дуга којима чијим укључењем на Београдску берзу се мало побољшава та понуда саме Београдске берзе", каже директор Београдске берзе Гордана Достанић.

Оно што на берзи очекују то је почетна понуда нових затворених акционарских друштава у отворена, а таквих фирми има и у Србији. Њихово појављивање сигурно би било мамац за инвестиције јер девизна штедња за сада јесте најсигурнија опција, али је принос тек око 4,5 одсто, за разлику од акција чија је вредност расла и до 20 одсто дневно.