Лето не топи дугове

Одмор током лета је време када се, бар на кратко, потисну свакодневне бриге. Међутим, земљама на југу Европе лето је постало брига више, јер су изневерена њихова очекивања да ће зарада од туризма допунити државну касу.

Случајно или не, тек земље на југу Европе које је природа обдарила морем и плажама, уједно су и чланице клуба највећих дужника. Италија и Шпанија очекивале су да ће им туристичка сезона дозволити бар мали предах у борби са дуговима.

Међутим, многи сунцобрани остали су затворени – не само да је мање гостију из иностранства, већ и они домаћи остају код куће.

У првих шест месеци, број резервација у италијанским одмаралиштима мањи је за десет милиона, односно за петину него у истом периоду прошле године, а просечно се за одмор троши педесет евра мање. Италијани морају да оставе новац за нове порезе које је увела влада Марија Монтија.

Стефано Драгоне, власник туристичке агенције, каже да се потпуно променио начин летовања. "Породице углавном летују једну недељу, а неки не могу себи да приуште више од једног викенда", каже Драгоне.

Навике мењају чак и Немци, чија привреда одолева ударима кризе. Истраживање немачких туристичких радника показује да су се њихови сународници напрасно заљубили у балтичку обалу. Радије иду на север него на југ Европе, где је Немачка, кажу, постала омражени симбол економских резова и штедње.

"Два су главна разлога зашто Немци ове године не иду у Грчку као раније. Један је тај што, због негативног медијског извештавања, нису више сигурни јесу ли тамо добродошли. Други разлог су цене, јер им је јефтиније у Турској и Хрватској", каже аналитичар Улрих Рајнхарт.

Хрватска се зато похвалила да је победник овогодишње медитеранске туристичке борбе –бележи највећи раст броја гостију и зараде. До краја године очекује седам милијарди евра. А Грчку су изабрали неки немачки политичари. Кажу, хоће Грке да увере да их Европа не  отписује.