Четиристо милиона долара за српски буџет

Министар финансија и привреде Млађан Динкић изјавио је да Србија од Светске банке може да рачуна на 400 милиона долара буџетске помоћи, под повољним условима. 

"Реч је о зајмовима са роком отплате од 18 година и периодом почека од пет до седам година, са каматном стопом тек нешто више од један одсто, што представља убедљиво најповољније услове на светском тржишту", рекао је министар Динкић након разговара са делегацијом Светске банке.

Динамика одобравања зајмова зависиће од темпа спровођења предложених реформи и договора са Међународним монетарним фондом, саопштило је Министарство финансија и привреде после састанка.

Други пакет зајмова односи се на инвестиционе пројекте намењене унапређењу пољопривреде, саобраћајне инфраструктуре, здравства и слично, наведено је у саопштењу.

Делегацију Светске банке предводили су координаторка за југоисточну Европу Џејн Армитиџ и шеф канцеларије у Србији Лу Брефор.

Млађан Динкић је рекао да су теме разговора биле и планиране мере Владе Србије за увођење реда у финансијском сектору и јавним финансијама у целини.

"Светска банка је изразила спремност да настави да пружа подршку Србији. То је веома важно како би што брже била превазиђена катастрофална ситуација у којој се буџет тренутно налази", рекао је после састанка Динкић.

Солидан договор

Стручњаци оцењују да је договор Србије и Светске банке о помоћи буџету солидан. Новац је, како наводе, све скупљи, посебно за земље чији дуг расте, а привреда пада.

"Имајући у виду све околности, мислим да смо сасвим добро прошли", каже Владимир Круљ са Факултета за економију, финансије и администрацију, уз подсећање да је држава скоро штампала обвезнице од милијарду евра по каматној стопи од седам одсто.

Круљ наводи да је наш привредни раст негде око нуле и да треба сервисирати уговор, а овакав аранжман је, како додаје, јако добар.

Брз начелни пристанак Светске банке да кредитира мањак у буџету квари једно "али" - подршка буџету, под условом да се наставе преговори са ММФ-ом.

"Када су преговори са ММФ прекинути, остао је задатак да се донесе ребаланс буџета са значајно смањеним дефицитом и да се донесе средњорочни програм фискалне консолидације, што значи зауставање раста јавног дуга и његово враћање, у четворогодишњем периоду, на ниво испод 45 одсто БДП-а", наводи председник Фискалног савета Павле Петровић.