Србији прети криза јавног дуга?

Фискални савет упозорио је да би Србија могла већ у овој години да упадне у кризу јавног дуга, уколико не буду предузете одговарајуће мере. Јавни дуг Србије тренутно је 50 одсто бруто домаћег производа и наставиће да расте, наведено је у извештају Фискалног савета.

Савет процењује да би јавни дуг крајем године могао да буде већи од 55 одсто БДП-а.

Такође, процена Савета је да ће, ако се ништа не предузме, до краја година буџетски дефицит бити већи од дозвољеног око 50 до 60 милијарди динара, тако да би на крају 2012. износио 200 милијарди динара.

Дефицит би у том случају уместо 4,25 износио 6,2 одсто БДП-а, проценили су чланови Савета на представљању "Предлога мера фискалне консолидације 2012-2016. године".

До краја године ће за финансирање буџетског дефицита и отплату главнице претходног задуживања бити потребно да се обезбеди 2,5 милијарди евра нових задуживања до краја године.

Председник Фискалног савета Павле Петровић нагласио је да ће, да би се избегла криза јавног дуга, нова влада одмах морати да спроведе оштре мере за смањивање буџетског дефицита, у овој и у наредној години, као и мере за враћање јавног дуга у прихватљиве оквире.

У случају да се те мере не спроведу, Србији прети "експлозија" јавног дуга и буџетског дефицита, што подразумева "експлозију" инфлације и курса динара, масовна отпуштања, пад плата и пензија, упозорили су чланови Фискалног савета.

Краткорочне мере подразумевају замрзавање пензија и плата, пореску реформу, која укључује повећање ПДВ-а на 22 одсто, као и додатно резање расхода.

Павле Петровић је прецизирао да би плате и пензије требало да буду замрзнуте од октобра ове године и током наредне године, чиме би била остварена уштеда од 200 до 300 милиона евра.

Пореска реформа, која би донела уштеду од 300 милиона евра, подразумева би смањење пореског оптерећења рада, са 65 на 54 динара на исплаћених 100 динара од јануара 2013. године, као и повећање ПДВ-а на 22 одсто од јула или повећање тог пореза на 20 одсто и смањење плата и пензија за пет до шест одсто, што је, према речима Петровића, економски боље решење, али је питање да ли је политички оствариво.

Међу краткорочним мерама је и додатно резање расхода за 400 милиона евра, и оно подразумева враћање модела фискалне децентрализације на старо, пре измена закона, затим смањење субвенција, које су издашне и неселективне, као и укидање или спајање појединих агенција и ванбуџетских фондова, рекао је Петровић.

Како је нагласио први човек Фискалног савета, јасно је да уштеда од милијарду евра није могућа без замрзавања плата и пензија и пореске реформе, као и да је на кратак рок потребно знатно веће прилагођавање расхода него прихода.

Неповољна околност је то што ће, уместо планираног раста БДП-а у Србији од 1,5 одсто у 2012. највероватније доћи до стагнације, а у случају продубљивања кризе у Европској унији и до пада БДП-а, указао је Фискални савет.

Оцена тог независног тела јесте да је за краткорочну одрживост јавних финансија и избегавање кризе јавног дуга неопходно да се садашњи буџетски дефицит у 2013. години смањи са 6,2 на три одсто БДП-а, односно за око милијарду евра.