Цене станова падају, купаца нема

Тржиште некретнина у Србији бележи пад понуде и тражње, јер се људи из страха од високих рата кредита и неизвесног запослења у времену кризе све ређе одлучују да купе стан.

Банкари тврде да у садашњим условима пословања у Србији нема простора за ниже каматне стопе. Онима који су се одважили да узму стамбени кредит све је теже и због раста евра и због пада цена станова, јер ако не могу да плаћају рате, не могу ни продајом стана да врате кредит.

Од почетка 2012. године број захтева за стамбени кредит је за петину мањи него у истом периоду прошле године, а бележи се и пад цене квадрата.

У последње три године од 68.000 одобрених и осигураних кредита Националној корпорацији за осигурање стамбених кредита је доспело око 300 кредита које корисници не могу да плате, а 17 хипотека је отишло на добош. Национална корпорација наставља да отплаћује рате док банка не прода хипотеку која је залог кредита.

"У случају да је то недовољно да се покрије кредит, корпорација и банка - у односу 75 одсто корпорација, 25 одсто банка - могу и у крајњој линији да утуже физичко лице за остатак дуга", објашњава Весна Ћирић из Националне корпорације за осигурање стамбених кредита.

"Непокретности су раније куповане по цени квадрата која је била потпуно нереална и тада су људи плаћали по две хиљаде евра и више за квадрат", наводи Ћирићева. Како додаје, данас те непокретности вреде од 1.100 до 1.400 евра по квадрату.

Цена квадрата у Београду не разликује се много од цене у европским престоницама, што не прати и европски квалитет, а најскупљи су ако се има у виду просечна зарада.

"У свету се цена стана формира на основу просечне зараде, тачније формира се стамбени кредит на основу петогодишњег прихода једне породице", каже Мирослав Здравковић уредник сајта makroekonomija.org.

"Постоји проблем који се зове контаминирана банкарска актива, да су банке преинвестирале, значи превише су дале кредита и налазе се у проблему. Питање је да ли могу те кредите да наплате, па је у том смислу могућ пад цена некретнина и у наредним годинама", наводи Здравковић.

Онај ко узме кредит вратиће два до три пута више од позајмљене суме, а рата за један мањи стан је приближна просечној заради у Србији.

То не важи за оне који квадрат могу да плате више од 3000 евра у новим зградама на Дедињу или Новом Београду, за које, кажу у агенцијама, има купаца. С друге стране по цени квадрата у Београду може да се купи кућа са имањем у Војводини.