Динар на низбрдици

Евро купују сви: банке, компаније, грађани, и то износе који се мере стотинама хиљада дневно. Таква потражња неминовно доводи до јачања европске валуте, а резултат је очигледан – неке банке за евро траже и 118 динара.

Бранислав Брујић из Удружења мењача каже да се у току дана дешавају велика померања када је реч о курсу. Банка, како наводи, крене са једним курсом, рецимо 115,3 динара за евро, а крајем дана курс буде 115,8 динара.

Скок евра показује да је минут до дванаест кад је реч о формирању владе. Саветник премијера Србије Јуриј Бајец каже да људи беже у евро, јер имају утисак неизвесности, па је притисак на евро много јачи него што би иначе био.

"Оног тренутка кад се формира влада, кад се успостави договор са ММФ-ом, кад се виде оквири јавне потрошње у држави, верујем да ће се ствари смирити", сматра Бајец.

И Народна банка, која је из девизних резерви од почетка недеље потрошила 140 милиона евра, али тиме није зауставила раст евра, позива на брзо формирање владе, јер су за стабилизацију девизног тржишта потребне и њене мере.

"Што пре имамо владу и што пре се спроводе реформске мере, то ће те мере бити условно речено, бити мање горка пилула за нас као грађане", наводи гувернер Дејан Шошкић.

Цена коју грађани сада плаћају свакако је слабљење динара. Поједини економисти сматрају да би ММФ био тај који би помогао домаћој валути.

Професор Факултета за финансије, економију и администрацију Михајло Црнобрња сматра да би аранжман са ММФ-ом сигурно ојачао динар, односно смањио његово даље клизање, јер би се добила психолошка подршка која је веома важна и код потрошача и код инвеститора.

Док у Србији расте, у Европској унији евро слаби. Пао је на најнижи ниво према долару у последње две године, јер криза у Грчкој не јењава и тиме се доводи у питање опоравак целе еврозоне.