Нова влада, мањи притисци на динар

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић рекао је да ће притисци на слабљење динара према евру у великој мери престати у тренутку када се формира нова влада, која би требало да интензивира реформе, пре свега у домену фискалне консолидације.

"То значи да је потребно да се што пре у потребној мери доведу у равнотежу приходи и расходи наше земље, не само у овој години, него и у будућем периоду, и оно што је врло важно да се донесе један активан програм који би довео до тога да се јавни дуг земље врати испод нивоа који је зацртан у Закону о буџетском систему на 45 одсто БДП-а", рекао је Шошкић у интервјуу Танјугу.

Он је навео да неизвесност око тога да ли ће влада наставити реформски пут и у ком року утиче на једну врсту нервозе и неизвесности код међународних инвеститора који једним значајним делом финансирају јавни дуг наше земље и присутни су и у хартијама од вредности које емитује Србије и на домаћем и на међународном тржишту.

Гувернер је истакао да је у последња два дана притисак на слабљење динара на девизном тржишту повећан и да је НБС у последња три радна дана интервенисала са 140 милиона евра.

"То је необично висок ниво интервенција, много више него што је то био случај у претходном периодур, али такође очекујемо да је то привременог карактера, пре свега због те неизвесности која постоји око тога да ли ће и којом динамиком Србија наставити свој реформски пут", прецизирао је Шошкић.

"Верујем да ће, после позитивних информација које очекујем да ће уследити по питању реформског опредељења наше земље и брзине формирања владе, ти притисци да се смање и нестану", додао је гувернер.

Шошкић је напоменуо да је, са данашњим интервенцијама, НБС од почетка године интервенисала са 978,5 милиона евра, "што су изузетно велики износи и НБС не може тим интензитетом интервенисати дугорочно".

"Ми смо свесно ушли у тај процес пре свега да не бисмо дозволили да нагле промене курса утичу на кретање цена, дакле да не дестабилизујемо инфлацију, да се у већој мери не одразе на способност домаће привреде и грађана да измирују своје обавезе, односно да се тај ефекат не прелије на мањи степен финансијске стабилности и да не утичу на неповољно кретање нашег јавног дуга према БДП-у", рекао је гувернер.

Рационално управљање резервама

Према речима Шошкића, те интервенције оправдане су у складу са очекивањима НБС да ће се формирањем нове владе, и њеним јасним, реформским корацима у наредном периоду, створити услови за стабилизацију и да не дођемо у позицију да знатно виши ниво девизног курса угрозе инфлациони циљ за ову годину и финансијску стабилност земље.

Он је указао да постоји ниво испод којег НБС неће трошити девизне резерве на интервенције на девизном тржишту нагласивши да се "ми налазимо изнад тих параметара за ову фазу године" и да то зависи од тога колики ниво девизних резерви је потребно имати у односу на увоз наше земље, односно да се обезбеди ликвидност наше земље у плаћању својих обавеза у иностранству.

"Међутим, ми строго водимо рачуна да девизним резервама управљамо рационално, наш је мандат који имамо по закону да то чинимо, и свакако нећемо угрозити девизну ликвидност земље", истакао је Шошкић.

"Граница ће зависити, поред осталог, и од тога како се крећу приливи у систем. Ми можемо имати и мање прилива од очекиваних што онда може и да смањи укупно расположиви ниво који НБС може рационално да користи за интервенције на девизном тржишту".

"У сваком случају, помно пратимо и кретања и нивое девизних резерви којима располажемо и желимо да оптимизирамо наше понашање у смислу да трошимо само оно што сматрамо да је оправдано и да ћемо са тим интервенцијама имати потенцијално користи по питању укупне ценовне и финансијске стабилности земље", закључио је Шошкић.