Сигурни улози у грчким банкама

У Србији послују четири грчке банке: Алфа, Еуробанка ЕФГ, Пиреус и Војвођанска банка са учешћем на тржишту од 16 одсто. Из Народне банке саопштавају да су оне ликвидне и солвентне.

Банке које су у већинском грчком власништву у Србији послују као самостална правна лица, са лиценцом НБС и сопственим капиталом, који им омогућује да уредно и несметано извршавају све своје обавезе према свим повериоцима, укључујући и грађане.

Према томе, како кажу у централној банци, не постоји ниједан разлог да грађани повлаче своју штедњу из тих банака, нити је то у Србији у току овог месеца забележено - односно укупна штедња у тим банкама је стабилна. У Србији је законом предвиђено да су сви штедни улози до 50.000 евра осигурани.

У Удружењу банака Србије за РТС потврђују да су сви штедни улози, укључујући и оне у грчким банкама, сигурни.

Секретар Удружења банака Верољуб Дугалић каже да су у питању банке са грчким капиталом, потпуно самосталне у свом раду, које имају статус правног лица.

"Основане су по нашим законима, потпуно поуздане, сигуне и ликвидне, банке код којих наши грађани држе своје депозите, који су потпуно сигурни", истиче Дугалић.

Према његовим речима, нема потребе да се улози подижу, јер би грађани губили на конверзијама.  

Раст продуктивности стабилизује динар

Грађане брине и раст евра. Народна банка данас није продавала евре како би спречила пад динара. Ипак, од почетка године из девизних резерви на одбрану динара је потрошено 838 милиона евра. Ипак то није спречило пад домаће валуте за десет динара.

Најјачи динар је био на почетку јануара када је евро био 103 динара. Само ове недеље евро је ојачао за динар.

Економисти кажу да је проблем у недостатку инвестиција, али и раскораку у реформама који је настао због избора.

Професор Факултета за економију, финансије и администрацију Небојша Савић каже да динар доживљава депресијацију из једноставног разлога што је ниска конкурентност наше привреде и ниска продуктивност.

Према његовим речима, најбољи лек да динар заустави пад је смањивање текуће потрошње.

"Влада која треба што пре да се формира мора да се ухвати у коштац с тим, али истовремено треба донети дугорочни програм унапређења продуктивности и ставити све то у један оквир који треба да обезбеди дугорочни раст продуктивности, што треба да представља основ за стабилизацију динара", каже Савић.

И сам гувернер је навео да очекује стабилност динара након избора. И гувернер и економисти указали су на неопходност што бржег формирања владе. Евро ће у понедељак вредети 113 динара и 37 пара.