Олакшана трговина храном

Да би кромпир могао да се преради у фабрици у Србији, мора да прође све потребне анализе по европским стандардима. И поред тога, донедавно исти произвођач није могао да га употреби у свом погону у Босни и Херцеговини, без потврде о здравственој исправности издате у тој земљи.

"Апсолутно дупли посао, непотребан посао, јер ако фитосанитарна инспекција изда регуларан сертификат за кромпир, не постоји никакав разлог зашто би се то понављало, ако инспекције у обе земље или било којој другој земљи региона прати упутства и процедуре које прописује ЕУ", каже Данило Дробњак из компаније "Пепсико".

На додатне анализе се чекало сатима, па некад и данима.

Како све земље у региону користе исте стандарде у производњи, Србија је са Црном Гором, Босном и Херцеговином, Македонијом и Албанијом потписала споразуме о међусобном признавању уверења о здравственој исправности.

То је посебно важно за предузећа која производе и продају свежу робу.

"Наша возила се не задржавају на граници као што су се задржавала. Математика је јасна, уместо 10 анализа имате једну, тако да то олакшава посао како нама, тако и дистрибутерима", наводи Жељко Пикула из компаније "Агрожив".

"С обзиром на то да је ово специфична врста робе, свеже месо, и да има рок трајања 4-5 дана, свако смањење задржавања на граници нам значи", истиче Пикула.

Трговање храном без нецаринских баријера за компаније које извозе значи не само лакше пословање, већ и уштеду.

Више не морају да плаћају веома скупе додатне анализе, како би доказали да су њихови производи исправни, што не значи да се роба приликом извоза никако не контролише. Напротив, провере су повремене и то на случајном узорку.

Корист од договора имају и компаније из земаља које су потписале споразуме, а од којих Србија увози робу. Ни оне више не морају на граници да раде дупле анализе. Има оних који страхују да би фирме то могле да злоупотребе и на страно тржиште пошаљу здравствено неисправну робу.

"Ако је неко направио превару, из Босне послао у Србију некоректан производ, по документацији коју имамо можемо да сазнамо ко је и њему се то не исплати, па тако ни роба из Србије не сме изаћи у суседне земље уколико није идентичног квалитета као и тамо", тврди Зоран Мићовић из Управе за ветерину.

Озбиљни извозници кажу да им се никако не исплати да варају, јер разоткривање тога значи губитак тржишта.