Добре идеје подстицај развоју

Ко ће, када и како саставити владу још се не зна, али зато не престају савети стучњака будућим министрима шта би прво требало да ураде. Брзо формирање владе и парламента важно је за наставак интеграција и реформе, кажу у Канцеларији за евроинтеграције. Из Европе поручују да би Србија требало да подстиче развој малих и средњих предузећа и охрабри младе да покрећу посао.

Време у којем је добар и сигуран посао – државна служба мора да постане прошлост, ако Србија хоће да се укључи у светску економску утакмицу, кажу стручњаци.

Лу Брефор из Светске банке каже да Србија нема нафту, али да има прегршт идеја и много људи са добрим идејама.

"Морате да обезбедите да се идеје претворе у производе који се могу продати. То је значајан извозни потенцијал за Србију. Извоз ИТ софтвера и телекомуникационих иновација у 2011. био је већи него извоз српских малина, каже Брефор.

Соларни пуњачи за мобилне телефоне, самочистиви глинени цреп, сензор за мерење воде у грађевинама, самогрејна еко-кућа, неке су од иновација младих у земљи. Било би их више када сав ризик не би сносили сами.

Гордана Даниловић-Грковић из Пословно-технолошког инкубатора каже да светска искуства показују да од 10 иновација успе једна.

"Израчунато је да та једна иновација буде толико велика да исплати оних 10, тако функционише систем. Овде та врста система не функционише на тај начин, ризик већином носи појединац то је неодрживо и кочи развој", каже Гордана Даниловић-Грковић.

Шеф делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер каже да је Србија напредовала, да има стратегију за иновације, али је проблем када треба да се пређе с речи на дело.

"За иновације издвајате 0,3 одсто бруто домаћег производа, а циљ је три процента", каже Дежер.

Од прошле године постоји Фонд за иновациону делатност који располаже са 8,4 милиона евра из претприступних фондова. Међутим, да би било више приватних фирми које би покренуле развој, образовање и закони морају да се прилагоде потребама привреде.

"Сад имамо првих шест месеци мандата владе када је могуће да се донесу неке тешке одлуке и да се ураде и неке реформе које нису популарне", каже Ана С. Трбовић са Факултета за економију, финансије и администрацију.

Према њеним речима, за почетак треба ослободити новац који је заточен у потрошњи због неодрживог пензионог система и других проблема у неефикасности рада јавног сектора и тај новац преточити у инвестиције.

Старост становништа је, кажу, проблем и у Европској унији – на два радника имају једног пензионера, а код нас је тај однос готово 1:1.