Прикривени порези

Накнаде, таксе, дозволе, лиценце – све то спада у скривене порезе, а како их је све више, списак од 370 није коначан. Претходне године, због тих намета, сваки запослени привреду је коштао 570 евра.

Џо Лаутер из Ју-Ес Ејд "Бизнис" каже да у Хрватској, на пример, има двоструко мање таквих пореза и објашњава да највећи број земаља на свету не користи парафискалне намете да би финансирале буџет.

"Већина држава користи порезе и то ствара правну сигурност и већу извесност за фирме које раде у тим привредама. Зато се мора наћи системско решење", истиче Лаутер.

Због постојања скривених пореза, привредници не знају шта све морају да плате да би пословали у Србији. Непредвидивост трошкова додатни је проблем на локалу.

Амалија Павић из Америчке привредне коморе наводи да се догађа да две општине, једна до друге, имају потпуно различите накнаде.

"Такав систем онемогућава транспарентност и ценовну конкурентност општина како би оне боље, које се труде да снизе намете, привукле више инвестиција", каже Павићева.

Проблем је што нема критеријума по којем се одређују врста и висина накнада. Тако се догађа да су трошкови полагања стручног испита за примаријуса 9.000 динара, а за туристичког водича двоструко више.

И општински и државни буџети пуне се кроз скривене порезе, јер се прави тешко наплаћују у време кризе. Милан Симић из Националне алијансе за локални економски развој каже да би први корак, свакако, требало да буде системско уређивање прихода и расхода.

"Оно што највише смета привреди јесте непредвидивост трошкова", истиче Симић.