Смеће није за бацање

У Србији се обради само десетина комуналног отпада, односно непотребно се потроши 50 милиона евра. Страни инвеститори преговорају о градњи погона за прераду отпада у десетак градова у Србији.

Свет се одавно ослања на смеће као ресурс за производњу струје и топлотне енергије. Земље Европске уније прераде 40 одсто комуналног отпада, а Србија само 10 процената. То значи да сваке године бацимо најмање 50 милиона евра. О градњи савремених погона за прераду отпада страни инвеститори преговарају са десетак градова.

Немачка има око 6.000 постројења за добијање енергије из смећа, док су у региону и нашој земљи она реткост. Прерадом комуналног отпада Србија би могла да покрије пет одсто производње струје.

Законских препрека више нема. Међутим, професор Машинског факултета у Београду Александар Јововић каже да јавност мора од почетка да буде укључена у цео процес. Због слабе укључености јавности, Србија је раније пропустила два велика пројекта за управљање опасним отпадом, наводи Јововић.

Корист је и већа, ако се истовремено добија топлота за грејање станова. Са потенцијалним инвеститорима локалне власти договарају конкретне послове. Београд планира да до краја године, у Винчи, почне градњу савременог погона за добијање енергије из смећа.

Пројекте спремају и у Нишу, Шапцу, Крагујевцу, Врању и неколико градова у Војводини. Инвеститори нуде да их у потпуности финансирају и користе постојеће депоније.

"Мењати већ устаљену руту камиона за доставу отпада потпуно би код народа изазвало негативан ефекат. Овако су они навикли да камиони већ деценијама иду истим путем и не би то мењали. Пракса је да се увек постројење за прераду отпада ставља у највећу могућу близину постојеће депоније", сматра Ненад Дограјић из фирме "Глобал интерконтинентал јутилитис" .

Потенцијал је огроман, јер сваког дана бацимо 5.000 тона смећа. Само трећину избаце Београђани. Међутим, половина отпада заврши на дивљим депонијама које су најчешће уз водотокове и зелене површине. Недостаје и сортирање отпада.

"У Србији два и по милиона људи није покривено организованим сакупљањем отпада", каже Јованка Арсић Каришић из Централноевропског форума за развој.

Рецепт за добро управљање комуналним отпадом треба узети од Стокхолма. Тај град 100 одсто смећа користи за грејање и производњу струје.

Број коментара 9

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.