Дијалог у ћорсокаку уочи примене Закона о странцима – Соренсен без речи напустио Београд и Приштину

Последња информација из Европске комисије јесте да намерава укидање роминга  за грађане земаља са Западног Балкана.

Дописник РТС-а из Брисела Душан Гајић каже да се нада да ће до примене доћи у року од неколико месеци.

"О томе се заиста већ неко време говори и постоје планови за укидање роминга. То је део ширег контекста Плана за раст и постепене интеграције Србије и других земаља у заједничко европско тржиште. Иницијатива је на столу већ неколико година", рекао је Гајић.

Навео је да су Украјина и Молдавија у међувремену претекле Србију и од јануара ове године немају обавезу роминга односно додатне трошкове.

"Комисија је сада затражила мандат од земаља чланица да води преговоре. Требало би да то буде одобрено релативно брзо. Урсула фон дер Лајен је, током своје посете Балкану у октобру прошле године, да би у 2026. години могао да буде укинут роминг за неке земље, додуше тада је поменула само Црну Гору и Албанију. Али, то јесте нешто што би могло релативно брзо да се спроведе, у зависности од тога како буду текли преговори Европске комисије са сваком од земаља понаособ", објаснио је Гајић.

Како каже, Брисел првенствено очекује реакцију и одговоре Петера Соренсена након његовог повратка из Београда и Приштне.

"Имао је прилике да разговара и у Приштини и у Београду и очекује се на неки начин да он изађе са мапом пута, да тако кажемо, како извести дијалог из ћорсокака у којем је он више од годину дана, можда и две године. Питање је да ли он након разговора има неке нове елементе за тако нешто", објашњава Гајић.

Истиче да ако се погледају поруке које су се чуле у Београду и Приштини, нема превише нових елемената.

"Београд је указао из своје перспективе шта види као главне проблеме, једностране ескалаторне потезе Приштине, долазећи проблем са Законом о странцима који би могао да дискриминише део српске заједнице на Косову и Метохији. А с друге стране, у Приштини нови елемент је да постоји нови главни преговарач, да ће то бити сада министар спољних послова, али порука која се чула такође од Аљбина Куртија да је Приштина спремна за дијалог под условима међусобног признања", рекао је Гајић.

Опипавање пулса за дијалог

Политиколог Огњен Гогић оцењује да је посета Петера Соренсена била у сврху опипавања пулса за наставак дијалога Београда и Приштине.

"Недавно је Каја Калас, висока представница Европске уније, најавила да ће позвати  две стране на састанак. Могуће је да је заправо његова посета у сврху тога да се опипа пулс, да се види како се посматра ситуација и у Београду и у Приштини. Наравно, она иде у сусрет 15. марту када почиње потпуна примена ова два закона. Вероватно је његова улога као медијатора  да оцени у којој мери постоје тензије и да проба евентуално да смири ситуацију", наводи Гогић.

Он истиче да се процес дијалога све чешће погрешно тумачи као арбитража.

"Дакле, некако све више Београд и Приштина посматрају тај процес дијалога као арбитражу, па сад једна и друга страна изнесу аргументе, жале се међусобно, а онда он треба да пресече и пресуди, одлучи шта ће бити, а то није случај", каже Гогић.

Закон о странцима – унутрашње питање или тема дијалога

Према Гогићевим речима за Србију је најзначајнија тема примене Закона о странцима у Приштини, наглашавајући да Соренсен није показао интересовање да се укључује у разговор о његовој примени.

"Дистанцирање значи да они неке ствари посматрају као унутрашње питање Косова. Дакле, за њих је Закон о странцима унутрашња ствар Косова и они неће да посредују у преговорима између Београда и Приштине о томе да ли и на који начин треба тај закон да се спроведе", објаснио је Гогић.

Подсећа да је Закон о странцима донет 2013. године када је парафиран Бриселски споразум, који је ратификован у косовској скупшттини као међународни уговор.

"Тиме је заправо скупштина потврдила да Бриселски споразум, као и Заједница која је део тог споразума, представљају део правног поретка Косова. Тако да оно што је овде спорно, то је што се примењује сад Закон о странцима, али се не примењује Закон о ратификацији Бриселског споразума. Тако да је спорно то што је Приштина поново селективна у погледу тога шта примењује као правни акт", навео је Гогић.

Гогић указује и на практичне последице по српску заједницу.

"Одређена лица, која су пре свега из централне Србије, на Косову живе и раде годинама и деценијама и никада нису на Косово ушли илегално, већ их је косовска полиција пустила да уђу и бораве тамо. Сад се њихов статус преко ноћи мења и постају странци", рекао је Гогић.

Последице по образовање, здравство и СПЦ

Гогић упозорава да би примена закона могла да утиче на функционисање образовних и здравствених установа.

"Оно што ће се десити, то је да ће бити смањен квалитет, односно обим услуга које те установе пружају, вероватно ће бити мање кадра из Србије, здравствених и просветних радника и самим тим биће поремећено пружање услуга. То се пре свега односи на Универзитет у Митровици. На њему ради велики број професора из централне Србије, сви они су погођени овим законом јер постају странци", објашњава Гогић.

Како је навео, по том питању се огласила и Епархија рашко-призренска коју такође овај закон погађа.

"Многи од њих су заправо или из централне Србије или Републике Српске, Црне Горе. Ту су годинама, па и деценијама. Потпуно легално су ту, и сад су одједном постали странци", рекао је Гогић.

Посебно осетљива категорија су, како истиче, лица која су на Косово дошла због брака.

"Они сад преко ноћи постају странци. И то је проблем овде што Приштина без прилагођавања тим конкретним ситуацијама, без уважавања реалних правних чињеница на терену, а то је да лица имају дуготрајни боравак, легалан на Косову, она њих заправо проглашава странцима и доводи их у ону ситуацију 'квака 22' ", наводи Гогић.

Буџет и Заједница српских општина

Говорећи о буџету нове владе у Приштини, Гогић наводи да општине имају све мање буџете.

"Претпостављам да се то односи на буџете министарстава и пројекте које они спроводе, због тога што свака општина има свој буџет. Они су све мањи зато што рецимо попис није спроведен адекватно у српским срединама, а резултати пописа и број становника одређују ниво буџета", објаснио је Гогић.

Оценио је то као покушај финансијског удара на српске средине.

"Када су градоначелници на северу Косова били Албанци, они су свесно враћали новац у централни буџет, нису трошили новац да би онда следеће године буџет био мањи. Тако да то јесте, да кажемо, финансијски удар на српске средине. И поред тога, министарства та опредељују мања средства", рекао је Гогић.

Сматра да је потез Куртијеве владе да смањи буцете заправо гест обесмишљавања и дерогирања дијалога.

"То је обесмишљавање и дерогирање дијалога и постигнутих договора, јер је Заједница један од кључних аспеката тог договора који никад није спроведен. Везано за издвајање из буџета, никада нисам ни очекивао да ће рецимо влада у Приштини да улаже у развој српских средина на Косову. То никада нису радили. Шта више, они се баве другим стварима – експропријацијом, изградњом неких објеката, путева који заправо нарушавају живот у тим срединама", навео је Гогић.

Како каже, кључно за Србе на Косову и Метохији јесте веза са Београдом.

"Срби немају велика очекивања од владе у Приштини, ко год да је води, а посебно за време Куртијевог мандата. За Србе на КиМ је кључна њихова веза са Београдом. Они ту очекују подршку. Све ово што Курти ради, он заправо пресеца ту везу између Срба на Косову и Метохији и владе у Београду. Онемогућава да лица из централне Србије долазе и бораве, односно остају на Косову", закључио је Огњен Гогић.